Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

Postavljeno | June 2, 2012 | Nema komentara

Kako da se deca zdravo hrane

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Svi roditelji žele da njihova deca usvoje navike zdravog života i adekvatne ishrane, ali to ponekad može biti veliki izazov. Nova studija američkih naučnika pokazala je da će se deca zdravije hraniti ukoliko i same majke to rade i tako obezbede pozitivan lični primer.

Studija objavljena u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition, samo je jedna od skorijih koja je ispitivala navike u ishrani porodica sa malim primanjima.

Naime, domaćinstvima suočenim sa finansijskim pritiskom znatno je teže da očuvaju navike zdravog života i ishrane među svim članovima, jer su „donosioci odluka“ pod mnogo većim izazovom da na sto donose jeftinu, nezdravu hranu.

Deca se igrajuNaučnici sa Univerziteta Mičigen tvrde da je za majke u domaćinstvima sa malim primanjima, koje žele da se njihova deca zdravo hrane, najbolje da i same usvoje zdrave navike. Takav pristup znatno je efikasniji nego bilo kakva prisila, ucenjivanje ili kažnjavanje dece, a bolji je i od nagrađivanja.

Deca majki koje vaspitavaju primerom pre nego naređivanjem jedu više povrća i, generalno, praktikuju zdraviju ishranu, objašnjava Prof. Šeron Hoer, autor studije. Njena iskustva govore da ako detetu zabranjujete hranu koju odrasli jedu za vreme zajedničkih obroka, možete samo da podstaknete nezdrave navike!

„Majke bi trebalo da prestanu da na silu teraju decu da jedu, ili da im zabranjuju određenu hranu. Za njih je najbolje da jednostavno obezbede okruženje u kojem se nalazi prevashodno zdrava hrana, da i same usvoje izbalansiran plan ishrane, te da ’potajno’ kontrolišu ishranu deteta tako što će unositi manje nezdravhe hrane u kuću“, zaključila je Prof. Hoer.

Kako da vaše dete zdravije jede?

Jedna od najbitnijih stvari koje možete uraditi jeste da ustanovite rutinu po kojoj će vaše dete uvek jesti i užinati u isto vreme u toku dana. Na taj način podstičete optimalan metabolizam deteta i imate bolju kontrolu njegovih obroka.

Pokuđajte da naviknete dete da užina male porcija zdrave hrane, pre svega svežeg voća i povrća, a izbegavajte grickalice ili slatkiše, pogotovo za vreme gledanja TV-a i sličnih, pasivnih aktivnosti.

Kako da se deca zdravo hrane

Nemojte terati dete da po svaku cenu pojede celu porciju, samo jer se vama čini da sada „mora da bude gladno“. Dečji apetit, ukus i potrebe za nutrijentima znatno variraju tokom razvoja, a detetov „instikt“ za hranom uglavnom je nepogrešiv, pod pretpostavkom da prethodno nije „iskvaren“ slatkišima i masnom hranom.

Ukoliko je vaše dete izbirljivo u pogledu hrane, nemojte vikati na njega i prisiljavati ga da jede sve. Ako problem ne možete da rešite razgovorom i igrom, probajte da ga odvedete u super-market ili na pijacu, gde će ga privući boje i mirisi razne hrane, što ga može ohrabriti da proba nešto novo ili hranu koja mu je do tada bila odbojna.

 

Pročitajte i:

11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport

Aktivnija deca imaju bolje ocene

Migrena kod dece – kako je prepoznati i šta raditi

Sprečite sportske povrede kod dece

Nema dokaza da su telefoni opasni po decu

11 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.