Više soli, veći rizik od šloga

Postavljeno | April 29, 2012 | Nema komentara

So povećava krvni pritisak

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Poznato je da ishrana bogata solju negativno utiče na zdravlje, pre svega direktno povećavajući krvni pritisak. Američki naučnici iznose nove dokaze za to – oni tvrde da prekomerni unos soli može da poveća rizik od šloga i za tri puta, naročito kod starijih osoba!

Studija u kojoj je učestvovalo oko 2.700 Amerikanaca prosečne dobi od 69 godina, pokazala je da starije osobe čiji dnevni unos soli daleko prevazilazi preporuke nadležnih američkih institucija, imaju i do tri puta veći rizik od šloga.

Američka asocijacija za srce (AHA) preporučuje da dnevni unos soli bude ograničen na 1.500 miligrama. Svetska zdravstvena organizacija je nešto tolerantnija, i kao maksimalni dnevni unos soli preporučuje 2.000 miligrama.

80 odsto soli Amerikanci dobijaju preko gotovih i prerađenih prehrambenih proizvoda

80 odsto soli Amerikanci dobijaju preko gotovih i prerađenih prehrambenih proizvoda

Učesnici studije kod kojih je zabeležena tri puta veća šansa za moždani udar u proseku su unosili preko 4.000 miligrama soli dnevno. U studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Stroke, mahom su učestvovali pripadnici nacionalnih manjina.

Kako objašnjava Dr Frančesko Kapućio, jedan od urednika pomenutog časopisa, rezultati ovog istraživanja podržavaju dosadašnje stavove o jasnoj korelaciji između slane hrane i rizika od šloga i bolesti srca.

Naime, s obzirom na spor, progresivni tok vaskularnih bolesti, naučnici još uvek ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da utvrde koliko je pojačan unos soli direktno povezan sa rizikom od šloga i bolesti srca.

Ni ova studija ne može se smatrati definitivnim zaključkom, jer je moguće da su ljudi koji obraćaju pažnju na količinu soli koju unose kroz ishranu skloniji i drugim zadravim životnim navikama, tj. da su i generalno zdraviji, ređe puše i više su fizički aktivni.

“Ne možemo definitivno da donesemo zaključak o uzroku i posledici”, objašnjava dr Hana Gardener, vodeći autor studije. Ipak, ona je ubeđena da rezultati rada njenog tima samo potvrđuju da preporuke Američke asocijacije za srce treba i te kako ozbiljno shvatiti.

Procenjuje se da prosečan muški stanovnik Amerike kroz ishranu unosi upravo oko 4.000 milgirama soli dnevno, dok je u slučaju Amerikanki taj prosek nešto manji i iznosi 2.800 miligrama. Kao glavni “krivac” za tako opasnu statistiku vidi se konzervirana hrana i drugi proizvodi sa dodatom solju.

Slana hrana

Štaviše, smatra se da čak 80 odsto soli koju unose u organizam Amerikanci dobijaju upravo iz gotovih prehrambrenih proizvoda koje kupuju u supermarketima, a znatno manje iz slanika u svojim domovima.

“Nema sumnje da je hrana popularna među Amerikancima prebogata solju”, upozorava dr Gardener. Ona podseća da bi ljudi trebalo da obrate pažnju na oznake o količini soli, kakve su prisutne na pakovanjima gotovo svih prehramrenih proizvoda.

“Premda u našoj zemlji nemamo ni približno preciznu statistiku kao što je imaju Amerikanci, sigurna sam da je u Srbiji situacija slična, ako ne i gora nego tamo”, smatra dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maxima.

“Naši ljudi užasno mnogo konzumiraju presoljene suhomesnate proizvode, primorani su da prečesto doručkuju u pekarama, vole izuzetno slane sireve i druge specijalitete…”, dodala je ona.

Takođe, stručna javnost preporučuje sveže voće i povrće, kao i integralne žitarice, pre nego prerađene prehrambrene proizvode.

Međutim, bez obzira što i sami potrošači snose svoj deo odgovornosti, autori studije smatraju da obični ljudi ne mogu sami da nose to breme. Konkretne mere bi trebalo da preduzmu i proizvođači hrane i sektor javnog zdravlja, što kroz smanjivanje količine soli u prehrambrenim proizvodima, što kroz širu edukaciju i promociju zdravog života.

Pročitajte i:

Da li su energetska pića opasna?
Vitamini i riba čuvaju mozak od starenja
Mesne prerađevine povećavaju rizik od raka pankreasa
Porezom po šećeru, apeluju stručnjaci iz SAD
Pomorandže i grejp smanjuju rizik od šloga

8 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.