SZO: Sprečimo bolesti životnog stila!

Postavljeno | September 27, 2011 | Nema komentara

Zdrav zivotni stil

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Neprenosive „bolesti životnog stila“, prevashodno uzrokovane lošim životnim navikama, postaju znatno veća globalna pretnja nego infektivne. Svetska zdravstvena organizacija predložila je niz mera za suzbijanje ove pretnje.

U izveštaju SZO, navodi se da opasnost od neprenosivih hroničnih bolesti, čiji su uzroci usko povezani sa modernim načinom života, postaju veći zdravstveni problem od infektivnih oboljenja. Kardiovaskularne bolesti, rak, hronične respiratorne bolesti, dijabetes i dr, posebno teško pogađaju siromašne zemlje, guraju ih u još dublje siromaštvo i socijalne probleme, te predstavljaju pretnju njihovom i globalnom razvoju.

SZO raspolaže podacima da samo od raka umre 7,6 miliona ljudi svake godine, što je više od broja smrtnih slučajeva od side, malarije i tuberkuloze zajedno.

Povodom tako alarmantne statistike, SZO je predložila niz mera koje bi države širom sveta morale da preduzmu u cilju suzbijanja ovog globalnog zdravstvenog problema. Kao mere čija primena nije skupa i komplikovana, predlažu se povećanje akciza na cigarete i alkohol, zabrana pušenja u radnom okruženju i na javnim mestima, kao i efikasne kampanje za suzbijanje upotrebe soli i nezdravih masnoća u ishrani.

Svaki pojedinac u društvu mora se odgovorno ponašati prema svom zdravlju. To proističe iz kolektivne svesti, ali je i nadgrađuje

Posebne, dugoročne mere, targetiraju stvaranje svesti o odgovornom ponašanju svakog pojedinca u društvu, a uključuju i usvajanje kulture redovnih (preventivnih) lekarskih pregleda i lečenja, posebno u slučaju kardiovaskularnih bolesti i raka grlića materice.

SZO procenjuje da bi sprovođenje ove strategije u svim nerazvijenim zemljama sveta ukupno koštalo skromnih 11,4 milijardi dolara godišnje. Poređenja radi, predviđa se da će, u periodu od 2011. do 2025. godine, kumulativni troškovi lečenja ovakvih bolesti u nerazvijenim zemljama preći cifru od 7 biliona (sedam hiljada milijardi) dolara. U proseku, to iznosi oko 500 milijardi dolara godišnje.

Uspeh predloženih mera već je potvrđen u zemljama koje su sličnim intervencijama u zdravstvenom sektoru redukovale broj obolelih i smanjile stopu smrtnosti od hroničnih bolesti. „Implementacija ovih mera bukvalno može spasiti milione života u narednih 15 godina“, istakao je dr Ala Alvan, predstavnik odseka za neprenosne bolesti i mentalno zdravlje pri SZO.

Povodom ovog izveštaja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je deklaraciju kojom se vlade, kompanije i civilni sektor pozivaju da preduzmu mere na globalnom, regionalnom i nacionalnom planu, radi sprečavanja i kontrole nezaraznih bolesti. „To će biti ogroman napor, ali uveren sam da možemo uspeti“, smatra generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

Kardiovaskularne bolesti i rak odnose najviše života

SZOPrema podacima SZO, vodeći faktori koje doprinose ovakvim oboljenjima su visok krvni pritisak, povišeni šećer u krvi, pušenje, fizička neaktivnost i gojaznost.

Kardiovaskularne bolesti su odgovorne za 48, a rak za 21 odsto smrtnih slučajeva izazvanih neprenosnim hroničnim oboljenjima.

Muškarci i žene u državama sa niskim nacionalnim dohotkom imaju tri puta veći rizik od smrti pre 60. godine života, izazvane ovakvim oboljenjima, nego stanovnici razvijenih zemalja.

8 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.