Povreda zbog koje se prekidaju velike karijere

Postavljeno | March 11, 2012 | 12 komentara

Ukršteni ligamenti kolena

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Čuveni Brazilac Ronaldo, naši Nemanja Vidić i košarkaš Miloš Vujanić, samo su neki od vrhunskih sportista koji su doživeli jednu od najtežih sportskih povreda – pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta. Zašto je ova povreda toliko bolna i teška, kako se dijagnostikuje i leči?

Povreda prednjeg ukrštenog ligamenta je najčešća ligamentarna povreda u sportu, a nažalost i jedna od najtežih. Činjenica da ovaj ligament (LCAlig. cruciatum anterius) održava stabilnost kolena, tako što direktno povezuje dve kosti, i to bez potpore zglobne kapsule, ide u prilog ozbiljnosti povrede.

Nemanja Vidić u trenutku povrede kolenaMnogi vrhunski sportisti su bili prinuđeni čak i da prekinu karijeru zbog ove povrede kao primarnog uzroka – naime, čak i nakon uspešne operacije, dolazi do drastičnog pada opšte forme, a samim tim i do drugih, posledičnih povreda, kao i do “straha” od kontakta i ulaženja u ozbiljnije duele.

U čak 80 odsto slučajeva, ruptura (pucanje) prednjeg ukrštenog ligamenta je rezultat nekontakne povrede. Česti su slučajevi da sportista samo “padne” usred utakmice, uz izrazito bolnu grimasu na licu, iako oko njega nema protivnika.

Kako nastaje povreda?

Mehanizam povrede se pokreće kada stopalo ostane fiksirano (ukopano) za podlogu, a istovremeno dođe do prekomerne rotacije u zglobu kolena. U ređim slučajevima, do povrede ovog ligamenta može doći usled forsirane hiperekstenzije (opružanja) kolena.

Ponekad, mada znatno ređe nego u profesionalnom sportu, do pucanja prednjeg ukrštenog ligamenta može doći i kod “običnih” ljudi, prilikom rekreativnih aktivnosti. Takvi slučajevi uzrok najčešće imaju u neodgovorajućoj obući ili podlozi, ili u kombinaciji ova dva faktora. Stopalo jednostavno ostane “zaglavljeno” na tlu, a koleno ne izdržava pritisak rotacije…

Ruptura može biti parcijalna ili potpuna, a nažalost, veoma često je udružena sa povredama drugih ligamenata, kapsule, hrskavice ili meniskusa. Pri samom povređivanju može se čuti zvučni fenomen “klik” ili “pop”, a sportisti najčešće navode da su osetili “kako je nešto puklo u kolenu”,  i da su taj osećaj doživeli “kao kad se prelomi štapić”…

Kako se postavlja dijagnoza?

Fizikalnim pregledom se može uočiti intenzivni otok kolena (izliv krvi u zglob). Ukoliko pritisak prstom u predelu otoka ostavlja udubljenje (tzv. testasti otok) i ukoliko je koleno “toplo”, može se pretpostaviti da je došlo do rupture nekog od ligamenata kolena, često ukrštenih.

Tzv. Lahmanov test, test prednje fioke i pivot-shift test su metode za utvrđivanje povrede. Njima se dokazuje nestabilnost zgloba kolena. Međutim, ukoliko je izliv krvi u koleno previše velik i ukoliko su bolovi veoma jaki, ove testove nije moguće izvesti u akutnoj fazi povrede.

Magnetna rezonanca jedna je od mogućih dijagnostičkih metoda, ali klinički pregled ipak ima prednost u postavljanju dijagnoze. Naime, česti su slučajevi da magnetna rezonanca pokaže jedno, a pri ”otvaranju” kolena ortoped vidi nešto sasvim drugo.

Definitivna dijagnoza postavlja se artroskopijim, hirurškom intervencijom koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, pri čemu se u zglobnu šupljinu uvodi minijaturna kamera kojim se tačno vidi koji elementi kolena su oštećeni. 

Lečenje i povratak na teren

U akutnoj fazi povrede, primenjuje se RICE metoda, koja se svodi na mirovanje, hlađenje bolnog kolena ledenim oblozima, stabilizacija kolena zavojima ili drugim pomagalima, kada otok to dozvoljava, te držanje noge u uzdignutom (antigravitacionom) položaju.

Fizikalna terapija nakon povrede kolena

Za svakog sportistu sa povredom prednjih ukrštenih ligamenata, rehabilitacija predstavlja najbitnije i najteže pripreme u karijeri

Kod profesionalnih sportista, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta zahteva obavezno hirurško lečenje (rekonstrukcija ligamenta), nakon čega sledi duga i intezivna rehabilitacija, u trajanju od 6 do 12 meseci. Za svakog sportistu sa ovakvom povredom, rehabilitacija predstavlja “najbitnije i najteže pripreme u karijeri”.

Potpuni povratak na teren moguć je tek nakon dobijanja punog opsega pokreta u zglobu kolena, kao i vraćanja mišića kvadricepsa u prvobitno stanje, u smislu mase, snage i izdržljivosti.

Kada se zna da dugotrajna imobilizacija i bolovi nakon hirurške intervencije dovode do “skraćenja” svih pripoja i veza u zglobu kolena, te da sama nemogućnost korišćenja povređenog ekstremiteta uzrokuje ozbiljnu atrofiju mišića, može se steći utisak koliko je težak povratak na teren posle ovakve povrede.

Kod “običnih” ljudi, koji se ne bave profesionalnim sportom, operacija ne mora biti preporučljivo rešenje, upravo zbog dugog i komplikovanog oporavka. U zavisnosti od godina, životnog stila, profesije i drugih faktora, odluku o operaciji treba pažljivo razmotriti. Lekari će biti skloniji da operaciju preporuče mlađim, aktivnim osobama, koje žele da ostanu u dobroj fizičkoj kondiciji.

Anatomija kolena

Ligamenti kolenaZglob kolena jedan je od najkompleksnijih zglobova u ljudskom telu. Omugućava pokrete pregibanja, opružanja i ograničene pokrete spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja. Čine ga tri kosti sa svojim zglobnim površinama: butna kost (femur), golenjača (tibia) i čašica (patella).

Zglobne površine ove tri kosti obuhvaćene su čvrstom vezivnom opnom, tzv. zglobnom čahurom, koja daje čvrstinu zglobu kolena, a istovremeno dozvoljava i pokrete unutar normalnih granica za ovaj zglob. Zglobnu čahuru, sa spoljašnje strane, pojačavaju zglobne veze (ligamenti): prednja, čašična veza, bočne, spoljašnja i unutrašnja, i zadnje veze koje predstavljaju pojačanja tetiva okolnih mišića.

Unutar same zglobne šupljine nalaze se dve snažne ukrštene veze (ligamenti), prednja i zadnja, koje direktno povezuju zglobne površine butne kosti i golenjače.

Autor:

Dr Tamara Stojmenović, Centar sportske medicine Vita Maxima

Pročitajte i:

Sve što treba da znate o uganuću skočnog zgloba
Kad mlade sportiste boli koleno…
Sprečite sportske povrede kod dece
11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport
Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

24 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. Balerina

    Moja sestra oseca bol u kolenu, koji se sve vise povecava. Lekari su je poslali na magnetnu, rezultati su pokazali da se radi o manjem ostecenju meniskusa, ukrstenim prednjim ligamentima, da ima nekih otoka, u sustini da je to neka povreda od pre, a lekari su kao dijagnozu dali fizikalnu terapiju i da pije lekove protiv bolova. Vec 6 meseci, svaki dan vezba, ali bol se ne smanjuje. Poslednjih dana se zali da oseca da joj koleno “gori” i toplije je od drugog, zdravog kolena.
    Nisam jos naisla na osobu koja ima slican ovakav problem, pa bi svaka pomoc dobro dosla. Izvinjavam se ako je tekst duzi :)

    Bol.rs Reply:

    @Balerina, Povrede kolena, posbno kad su u pitanju prednji ukršteni ligamenti, mogu biti bolne u dužem periodu. U principu je neophodno da se povreda u potpunosti sanira, što će rezultirati i prestankom bola. Pošto konzervativni tretman, uključujući i fizikalnu terapiju, ne daje zadovoljavajući rezultat, potrebno je da se Vaša sestra obrati ortopedu. On će verovatno preporučiti artroskopiju (ubicavanje minijaturne kamere u zglob kolena), koja će tačno pokazati o kakvoj se povredi radi i, što je još bolje, na ovaj način se može i operativno sanirati sama povreda.

    Prof. dr B. Antić

    Balerina Reply:

    @Bol.rs, hvala puno na odgovoru.

    Balerina Reply:

    p.s. Mozete li mi preporuciti neki lek protiv bolova, s’ obzirom da ga pije svaki dan? Prvo je pila Movalis, a sada pije Nimulid-MD.

    Bol.rs Reply:

    @Balerina, Nažalost, ne možemo Vam preporučiti nijedan lek sa bitno drugačijim efektom od pomenutih. Ostaje Vam mogućnost da probate još neki od standardnih lekova protiv bolova, pa da dugoročno koristite onaj za koji primetite da ima najbolje dejstvo.

    U svakom slučaju, definitivno preporučujemo atroskopiju, jer nije preporučljivo piti lekove protiv bolova u tako dugom vremenskom periodu.

  2. sasa.marjanovic.58

    Meni se pri padu koleno savilo u desno,a stopalo ostalo tu gde je i bilo i samim tim sam ga i povredio i imao podliv i naravno bol,na sta mi je doktor predlozio da iglom izvuce krv iz podliva i da mi stavi nogu u gips,a ja odbio… Ok je koleno,trcim,hodam,radim,jedino kad skocim sa malo vece visine hoce da kvrcne i kao da izadje iz lezista i naravno boli opasno!!!
    -Da li sam pogresio u vezi sa doktorovim resenjem i sta bi mi bilo pametno sad da uradim da to sto bolje saniram,da ga ne poremetim jos vise? Nemam ni 30 god ako to nesto znaci…
    Unapred zahvalan!!!

    Bol.rs Reply:

    @sasa.marjanovic.58, Ovakvi simptomi ukazuju na nestabilnost kolena posle povrede, što je najverovatnije posledica pucanja odgovorajućih ligamenata. Potrebno je da se javite ortopedu radi dodatnih pregleda (artroskopija).

  3. FUDBAL

    Imam pokidan prednji ukrsten ligament..ova povreda mi traje nekoliko meseci i zadnjih mesec dana nosim ortozu sa pojacanjima 12h…ta ortoza mi pomaze da se krecem i da mi smanjuje bol…ne bavim se u zadnje vreme aktivno sportom zbog skole ali ima 16 godina pa mi doktori predlazu operaciju na Banjici..bilo kakav savet bi mi znacio

    Bol.rs Reply:

    @FUDBAL, Poštovani, molim vas da ovakva pitanja postavljate preko forme za Pitanja stručnjacima – http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka

  4. MarkoCulic998

    Zdravo , imam 14 godina I aktivno treniram kosarku, zeleo bih da vas pitam da li je normalno u mojim godinama da tokom leta i ranje jeseni imam hronicne bolove u kolenu, i osecaj kao da skripe kolena prilikom pomeranja ?

    Bol.rs Reply:

    @MarkoCulic998, Molimo vas da pitanja našim stručnjacima postavljate preko kontakt forme na ovom linku: http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka

  5. MarkoCulic998

    Ovo deluje jako opasno

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.