Miokarditis – bolest sa 10 lica

Postavljeno | April 29, 2012 | Nema komentara

Bolesti srca

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Kada potpuno zdrave osobe, mladi ljudi u naponu snage i sportisti, iznenada počnu brzo da se zamaraju i otežano dišu pri fizičkom naporu, uzrok može da bude miokarditis. Zbog mogućih komplikacija, ovu bolest treba dobro upoznati.

Miokarditis je zapaljenski proces koji je lokalizovan u zidu miokarda (srčanog mišića) i može biti uzrokovan svim infektivnim agensima. Kao takav, dovodi do oštećenja mišićnih ćelija.

Najčešći uzročnici miokarditisa su virusi (Coxsackie A i B, Echovirus, Influenza, Poliovirus, Epsten-Barr Virus i mnogi drugi). To znači da u toku gripa, infektivne mononukleoze, zapaljenja pluća, infektivne žutice i drugih virusnih oboljenja, može doći do zapaljenja srčanog mišića, tj. miokarditisa.

Bakterije takođe mogu biti uzročnici miokarditisa, što se događa u okviru raznih oboljenja, kao što su šarlah, difterija, pneumonije i sl. Uzročnici ovog srčanog oboljenja mogu biti i paraziti, a primer za to je trihineloza.

Takođe, miokarditis može biti i jatrogenog porekla (uzimanje kokaina, kateholamina, trovanje ugljen monoksidom, davanje raznih vakcina i sl.).

Miokarditis - upala srčanog mišićaŠirok spektar simptoma

Tegobe koje izaziva miokarditis su u početku nespecifične: povišena temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost… Nakon desetak dana ili nekoliko nedelja, javlja se neočekivano brzo zamaranje, ubrzan srčani rad (tahikardija), osećaj nepravilnog srčanog ritma, otežano disanje pri fizičkom naporu i bol u grudima.

Zbog smanjenje periferne cirkulacije, noge su hladne, a na jagodicama prstiju, usnama i ušima uočava se modrilo. U težim slučajevima, javljaju se sinkope (iznenadni gubitak svesti), palpitacije (preskakanje srca), aritmije (poremećaj srčanog ritma), a može doći i do različitog stepena popuštanja srca (slabljenje snage srčanog mišića i smanjenja funkcije srca).

Ponekad, akutni virusni miokarditis može da završi i iznenadnom smrću, naročito kada se bolesnik izlaže većem fizičkom naporu. Zbog ovako širokog spektra simptoma i mogućih komplikacija, miokarditis se često naziva “bolešću sa 10 lica”.

Bolesnici moraju da miruju!

Lečenje je uglavnom usmereno prema osnovnim manifestacijama bolesti. Pored izbegavanja napora, odnosno mirovanja, pacijenti moraju redovno uzimati odgovarajuću kardiološku terapiju, a u zavisnosti od prisutnih simptoma.

Ovde spadaju lekovi koji regulišu poremećaj srčanog ritma, lekovi koji pojačavaju kontraktilnu sposobnost srčanog mišića, kao i lekovi koji pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma.

Devojka trči na pokretnoj traci

Kod dijagnoze miokarditisa, strogo se preporučuje izbegavanje fizičkih aktivnosti

Restrikcija fizičke aktivnosti smanjuje opterećenje srca i dodatno miokardno oštećenje, a pospešuje ozdravljenje. Svako lečenje miokarditisa svodi se na nastojanje da se spreči razvoj  izražene srčane slabosti koja može uzrokovati iznenadnu smrt.

Opasnost za profesionalne sportiste!

Trening za vreme akutne faze miokarditisa dovodi do povećanja replikacije (umnožavanja) virusa, izraženijeg izumiranja miokardnih ćelija i veće šanse za nastanak iznenadne srčane smrti na terenu, tj. pogoršanja šanse za preživljavanje!

Prema evropskim preporukama za učestvovanje u sportskim aktivnostima, u slučaju dijagnostikovanog miokarditisa, neophodan je prekid treniranja u periodu od šest meseci!

Pre povratka na teren obavezna su detaljna kardiološka ispitivanja (fizikalni pregled, EKG, 24h Holter EKG, test opterećenja), procena funkcije leve komore, kao i srčanih dimenzija (ehokardiografija).

U odsustvu simptoma i klinički važnih aritmija u toku i nakon vežbanja, kao i pri normalnoj funkciji leve komore, moguć je povratak na teren uz detaljne kardiološke preglede na šestomesečnom nivou.

Autor:

Dr Tamara Stojmenović, Centar sportske medicine Vita Maxima

Pročitajte i:

Povreda zbog koje se prekidaju velike karijere
Matične ćelije obnavljaju srce nakon infarkta
Akutni stres nas brani, hronični nas ubija!
Bolesti srca su i u genima, barem kod muškaraca

16 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.