Kad mlade sportiste boli koleno…

Postavljeno | July 22, 2012 | 1 komentar

Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Kod mladih sportista, čiji se organizam tek intenzivno razvija, relativno često je pristutna pojava upornih bolova u kolenu, tačnije u predelu potkolenice. Najčešći uzrok takvih bolova je Ozgud-Šlaterova bolest.

Popularni “Šlater”, kako sportisti nazivaju ovu bolest, vrlo je čest uzrok bola u prednjem prostoru kolena. U pitanju su uporni i neprijatni, ali ipak relativno bezazleni bolovi, koji se najčešće javljaju kod fizički aktivnih dečaka.

Roditelji, ne brinite!

Oboljenje je najčešće kod dečaka koji se bave sportom u periodu najintezivnijeg rasta i sazrevanja (12-14 godina), a ređe kod devojčica. Bol je najizraženiji u predelu gornjeg dela potkolenice, gde se pripaja jaka tetiva (lig. patellae).

Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Roditelji ne treba da brinu - bolest nije opasna i dete ne treba da prestane da se bavi sportom zbog nje

Naime, u periodu adolescencije kod sportista dolazi do intenzivnog rasta kostiju (u ovom slučaju butne kosti i kostiju potkolenice), koji nije praćen istovremenim rastom mišića. Usled toga dolazi do istezanja patelarnog ligamenta, što dovodi do lokalne upale i pojave bola.

Usled istezanja samog ligamenta, javljaju se mikroavulzije i mikrotraume koje doprinose bolu. Mikroavulzije i mikrotraume su posledica otrgnuća ligamentarnih i mišićnih vlakana sa koštanog pripoja, usled neadekvatnog doziranja treninga i jakog delovanja mehaničkih sila na “skraćeni”, prekomerno zategnuti ligament.

Bolest je češća kod adolescenata koji u periodu sazrevanja naglo izrastu, ali to ne mora biti pravilo. Roditelji treba da imaju na umu da simptomi, iako intezivni i dugotrajni, nisu opasni, te da deca zbog ove bolesti ne treba da prestaju da se bave sportom!

Sportske aktivnosti u kojima je zastupljen veliki broj skokova, kao i brzih promena pravca, češće uzrokuju  simptome koji odgovaraju “Šlateru. To su košarka, na prvom mestu, zatim odbojka, tenis, fudbal

Kako biti siguran da se radi o Ozgud-Šlaterovoj bolesti?

Dijagnoza se postavlja relativno jednostavno. Pored bola koji se izaziva palpacijom (pipanjem, dodirivanjem), može da postoji i blagi otok u zahvaćenom području kolena. Ukoliko se bolovi javljaju u oba kolena, na istom mestu, onda se sa sigurnošću može tvrditi da se radi o Ozgud-Šlaterovoj bolesti.

Ukoliko se simptomi javljaju u dužem vremenskom periodu ili pojačavaju po intenzitetu (naročito ako je bol prisutan samo u jednom kolenu), poželjno je uraditi rentgen, kako bi se isključila mogućnost postojanja skeletnog tumora (Ewingov sarkom).

Bez apsolutnog mirovanja, samo oprezno i strpljivo

Bol u kolenu - Ozgud-Šlaterova bolest

Preporučuje se primena leda i masti na kolenu, kao i fizikalna terapija

Kod pojave simptoma Ozgud-Šlaterove bolesti, nije preporučljivo apsolutno mirovanje! Svakako, treba ograničiti skakanje ili iznenadno zaustavljanje, a može se koristiti i štitinik za koleno.

Savetuje se lokalna primena leda i analgetskih masti, u cilju smanjenja otoka i bola, kao i primena fizikalne terapije. Dugoročno, neophodno je jačanje mišića kvadricepsa (što su snopovi ovog mišića jači, to koleno manje “trpi”).

Najvažnije je biti strpljiv! Simptomi mogu trajati nekoliko meseci, pa čak i do dve godine. Do potpunog prestanka bolova neophodno je dozirati fizičku aktivnost.

Kako dozirati fizičku aktivnost?

Ako se zna da je akutni bol čovekov prijatelj, koji mu signalizira da nešto u njegovom telu nije u redu, onda se akutni bol koji izaziva Ozgud-Šlaterova bolest mora tretirati baš tako.

Na osnovu intenziteta bola, svaki sportista može dozirati svoju fizičku aktivnost, a da pri tome “ne pretera” i dovede sebe u opasnost od nastanka teže povrede. Dakle, treba biti aktivan onoliko koliko to bol dozvoljava, bez ikakvog forsiranja.

Autor:

Dr Tamara Stojmenović, Centar sportske medicine Vita Maxima

 

Pročitajte i:

Sprečite sportske povrede kod dece

5 stvari koje morate da znate pre dijete

11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport

Povreda zbog koje se prekidaju velike karijere

Vežbanje doprinosi entuzijazmu i raspoloženju

27 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. Marko

    Sve je lepo napisano i opisano,zalosno je sto doktori mogu samo da konstatuju problem.Moj sin trenira kosarku i doslo je do toga da vise nije mogao da hoda nakon utakmica. Vodio sam ga u Institut u Koviljacu gde su rekli da mora na dugotrajnu fizikalnu terapiju, lokalni ortoped u mestu gde zivim mi je rekao onako sa visine da nije svako predodredjen da se bavi sportom .Igrom slucaja,iskreno vise pomalo sludjen raznim doktorskim savetima, procitao sam clanak u casopisu Blic i uputio se kod cika Milije u Smeredevo, na zidu slike sa Divcem i drugim sportistima.Hvala mu do neba sto nas je resio strasnog problema i boli nakon par vrlo kratkih terapija i obloga od patoke koju je morao da stavlja svake veceri na oba kolena.

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.