Borovnicama i jabukama protiv dijabetesa

Postavljeno | March 24, 2012 | Nema komentara

Borovnice su bogate flavonoidima

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Pojačan unos borovnica, jabuka i krušaka, povezan je sa manjim rizikom od dijabetesa, tvrde američki naučnici. Razlog su flavonoidi, prirodni antioksidansi koji se povezuju i sa smanjenim rizikom od šloga, bolesti srca, raka…

Novim istraživanjem, finansiranim od strane američkog Nacionalniog instituta za zdravlje, obuhvaćeno je ukupno oko 200.000 muškaraca i žena, zajedno sa njihovim navikama u svakodnevnoj ishrani. Zdravstveni kartoni učesnika su „regrutovani“ iz tri velike američke kontinuirane studije, a prikupljeni podaci datiraju i do 24 godine unazad.

Borovnice su bogate flavonoidima

Dve porcije borovnica nedeljno snižavaju rizik od dijabetesa tipa 2 za 23 odsto

Analizom ovih obimnih podataka utvrđeno je da ljudi koji vole borovnice, tačnije oni koji jedu više od dve porcije ovog voća nedeljno, imaju za 23 odsto manje šansi da obole od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ljudima koji ne vole ovo voće. Isto važi i za ljude koji konzumiraju više od pet jabuka nedeljno.

Naravno, pri analizi su metodološki isključeni uticaji drugih faktora rizika za oboljevanje od dijabetesa, kakvi su gojaznost, pušenje i genetska predispozicija.

Premda je veza očigledna, naučnici objašnjavaju da nema dokaza da je uzrok smanjenog rizika u voću kao takvom. Razlog treba tražiti u određenim grupama flavonoida kojima je bogato pomenuto voće, objašnjava dr En Pen, jedan od autora studije objavljene u stručnom časopisu American Journal of Clinical Nutrition.

„Pronašli smo konzistentne dokaze u sve tri grupe, da jabuke i borovnice imaju pozitivan efekat na dijabetes tipa 2“, naglašava dr Pen.

Flavonoidi su moćni prirodni antioksidansi i antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi. Ova jedinjena snižavaju krvni pritisak i nivo holesterola, te na taj način „neguju“ krvne sudove. Iako stručna javnost i dalje intenzivno istražuje njihova dejstva, zrela je pretpostavka da upravo negovanjem krvnih sudova preventivno deluju na bolesti srca, šlog i druge bolesti.

Gde ima flavonoida?

Nedavno su britnaski istraživači dokazali da pojačan unos pomorandži i grejpfruta smanjuje rizik od šloga. I ovo voće je, naravno, bogato određenim grupama flavonoida.

Flavonoidima su bogati i kafa, kako, pa i čokolada. Prošlogodišnja studija je pokazala da, upravo zbog flavonoida, čokolada može osetno da smanji rizik od šloga i kardiovaskularnih bolesti, ali je, s druge strane, problem to što sadrži veliku količinu šećera i zasićenih masti.

Sudeći prema podacima Američke asocijacije za dijabetes, u SAD od ove bolesti pati približno 26 miliona ljudi. Internacionalna dijabetološka federacija (IDF) upozorava da dijabetes postaje sve ozbiljniji problem i na globalnom nivou – procenjuje se da će do 2030. godine svaki deseti odrasli čovek bolovati od dijabetesa – radi se o cifri od preko 520 miliona obolelih!

Jabuke su bogate flavonoidima

Bolest podrazumeva oslabljenu mogućnost ili potpunu nesposobnost organizma da luči insulin, hormon koji glukozu iz krvi pretvara u energiju.

Pregršt korisnih informacija o dijabetesu pronađite ovde:

Sajtovi na engleskom jeziku: Diabetes.org | Diabetes.com
Regionalni sajtovi: Menjamo dijabetesDijabetes.hr

Pročitajte i tekstove:

Svaku treću smrt usled dijabetesa moguće sprečiti
Žene koje umereno piju smanjuju rizik od dijabetesa

8 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.