Bolovi u vratu i leđima – osnovne činjenice

Postavljeno | August 9, 2011 | 2 komentara

Neck pain

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Najmanje jednom u životu, oko 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 80% bol u leđima. Štaviše, bol u leđima je drugi najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru. Iako su u anatomskom smislu odvojeni, vrat i leđa su funkcionalno povezani, pa bolovi iz vrata često “zrače” u leđa i obrnuto.

Vrat je, naime, mali i veoma pokretljivi deo tela, koji nosi nesrazmerno veliku težinu, zbog čega je sklon povređivanju i bolovima. Kada su u pitanju leđa, bolovi se mogu pojaviti u gornjem (grudnom) ili donjem (slabinskom) delu. Grudni deo je slabo pokretljiv i učvršćen je rebrima, pa je manje sklon povređivanju. Slabinski, znatno pokretljiviji deo leđa, nosi i najveću težinu tela, pa je mnogo podložniji povredama i češće uzrokuje bolove.

Bol u vratu, bol u leđima1. Bol u vratu

Bol u vratu najčešće nastaje usled istegnuća ili hroničnog naprezanja mišića vrata ili gornjeg dela leđa. Uzroci mogu biti i okoštavanje kičme, zadebljanje i nestabilnost međupršljenskih zglobova, propadanje i izletanje diskusa iz ležišta (cervikalna diskus hernija). Okoštavanje kičme starenjem napreduje, ali proces zavisi i od urođene sklonosti i opterećenja tokom života.

Bol najčešće nastaje prilikom naglog trzaja, rada u nekomfornim uslovima, a posebno zbog dugog sedenja sa povijenim vratom i neadekvatnog jastuka pri spavanju. Zato je potrebno obezbediti radne uslove u kojima je vrat ispravljen, a mišići podjednako opterećeni. Jastuk treba da je čvrst i debljine koja obezbeđuje da su glava i telo u manje-više istoj ravni.

Ovakav bol najčešće se leči konzervativno, što podrazumeva primenu lekova u obliku tableta ili injekcija, nošenje okovratnika radi izbegavanja bolnih pokreta, kao i fizikalnu terapiju. Operacijama se pribegava u slučajevima upornih bolova ili prisustva neuroloških simptoma, kao što su mišićna slabost u ruci ili nogama.

2. Bol u gornjem (grudnom) delu leđa

U gornjem (grudnom) delu leđa najčešći su mišićni bolovi, koji nastaju kao posledica težeg fizičkog rada, preterivanja u sportskim aktivnostima (teretana), ali i hroničnog zamora mišića, uključujući i hronični stres. Fizička aktivnost, prilagođena polu i uzrastu, kao i zdrav način života, tačnije odgovarajući ritam rada i odmora, doprinose prevenciji bolova.

Lečenje podrazumeva lekove i fizikalnu terapiju. Operacija se radi u retkim slučajevima, kada je bol uzrokovan diskus hernijom ili tumorima. U ovoj regiji, uklještenje kičmenih živaca i pritisak na kičmenu moždinu, koji je praćen i slabošću u nogama, češće izazivaju tumori nego diskus hernija.

3. Bol u donjem (slabinskom) delu leđa

Kada pacijent pomene“bol u leđima”, on u stvari najčešće misli na bol u donjem delu leđa, jer se on javlja u najvećoj meri. Ovaj bol može biti akutni (traje do mesec dana) i hronični (traje duže). Nastaje usled propadanja diskusa i okoštavanja međupršljenskih zglobova, ali i povreda, infekcija, tumora ili grčenja mišića. Nastanku doprinise teži fizički rad, posebno podizanje tereta u sagnutom položaju, kao i duže sedenje.

Back pain

Kada pacijent pomene “bol u leđima”, on najčešće misli na bol u donjem delu leđa

Najrizičnija grupa po pitanju nastanka bola su muškaraci starosti između 40 i 60 god. Oni posebno treba da se pridržavaju saveta o prevenciji. Treba izbegavati rad u sagnutom položaju, dugo sedenje (praviti pauze i razgibavati se), a podizanje tereta uvek raditi iz čučnja, odnosno sa ispravljenim leđima. Tako se opterećenje više prenosi na noge, a mnogo manje na leđa.

Postoje brojni načini konzervativnog lečenja bola u  donjem delu leđa: lekovi, fizikalna terapija, akupunktura, hiropraksa… Operacija se radi kada, pored bola, postoje i drugi simptomi (slabost stopala, poremećaj mokrenja) ili kada bol traje duže od mesec dana.

Pročitajte i o lumbalnoj diskus herniji.

U SAD se zbog bola u leđima troši između 50 i 90 milijardi dolara i radi oko 300.000 operacija godišnje! Po nedavnim procenama, troškovi lečenja bola u leđima skoro su dostigli troškove tretmana kancerogenih bolesti. Operacije leđa po učestalosti zauzimaju visoko treće mesto u odnosu na sve druge.

U Srbiji nisu rađena epidemiološka ispitivanja. Međutim, ako znamo da u Klinici za neurohirurgiju VMA operacije zbog bola u leđima čine najmanje polovinu ukupnog broja, jasno je da imamo sličan problem kao SAD i druge zemlje.

Korisni linkovi o bolu u leđima:

Zašto nastaje bol u leđima i kako se leči
Bolovi u leđima mišićnog porekla
Diskus hernija
5 najčešćih pitanja o operaciji lumbalne diskus hernije
Bolovi usled rada na računaru
6 najvećih zabluda o bolu u leđima

Korisni linkovi o bolu u vratu:

Zašto nastaje bol u vratu i kako se leči
Bolovi u vratu mišićnog porekla
Vratna (cervikalna) diskus hernija
6 najčešćih pitanja o vratnoj diskus herniji
Bolovi usled rada na računaru

39 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. Max

    Da li su droge i skalpel jedino što medicina 21 veka ima u borbi protiv proizvoda metabolizma za koje ne postoji specifičan lek?
    Čini mi se da ste zanemarili radni stress kao i Soft Tissue Injuries koje isti izaziva. Ljudi u Srbiji nisu nikada ovoliko dugo radili sedeći, lepo bi bilo da se vaši poučni tekstovi osavremene.

    Bol.rs Reply:

    @Max, Dragi Max, na sajtu Bol.rs već imamo tekstove koji govore o bolu u leđima usled povreda mekih tkiva (miofascijalni sindrom, bolovi u vratu i leđima mišićnog porekla), a u pripremi je i serija tekstova o prevenciji takvih bolova.
    Srdačan pozdrav

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.