Bolni seksualni odnosi

Postavljeno | January 24, 2012 | Nema komentara

Dispareunija - bolni seksualni odnosi

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Čak petina žena u jednom trenutku svog života iskusi dispareuniju – bolan seksualni odnos. Nažalost, relativno retko će potražiti pomoć lekara ili stručne informacije, naročito u sredinama poput naše.

Razlog za to je, pre svega, nedovoljna informisanost, a zatim i neprijatnost koju ovakav problem sam po sebi izaziva. Međutim, bolni seksualni odnosi mogu imati širok spektar potencijalnih uzročnika, od emotivnih do nekih ozbiljnih bolesti, i to nije problem kojeg treba zanemarivati.

Bračni par razgovara sa lekarom

Tek kada se isključe svi fiziološki uzroci dispareunije, sledi razgovor sa psihologom

Pojava bolnog seksualnog odnosa različitih uzroka naziva se dispareunija (dyspareunia). Iako i muškarci mogu imati bolan seksualni odnos, ovaj termin vezuje se gotovo isključivo za žene. Njime se opisuje ponavljani ili stalni genitalni bol, koji se javlja pre, tokom ili posle seksualnog odnosa.

Bol može biti posledica različitih telesnih, ali i psiholoških smetnji. Sa svoje strane, on postaje uzrok emotivnih problema i narušavanja odnosa u ljubavnoj vezi. Stoga je izuzetno važno razumeti problem i na pravi način, pravovremeno i bez odlaganja ili straha, pristupiti njegovom otklanjanju.

Žena tokom seksa najčešće oseća bol ukoliko ne postoji dovoljno vaginalne lubrikacije. Ipak, bol može biti i uzrok suvoće vagine, a ne samo posledica.

Same žene neretko imaju uverenje da se suvoća vagine i bol javljaju zbog njihove nesigurnosti, straha ili drugih emotivnih smetnji, a često im i partneri, direktno ili posredno, nameću takvu tezu. U svakom slučaju, nema ništa lošeg u tome da probate sa opuštanjem, maštanjem, igrama, dužom predigrom i, posebno, kvalitetnim lubrikantima na bazi vode. Ukoliko ovakvi saveti ne pomognu, najbolje je ipak da potražite pomoć lekara.

Kada se javiti lekaru?

Naime, iako često i ne zahteva lekarsku intervenciju, treba znati da bolan seksualni odnos može da ima uzrok u nekim ozbiljnim oboljenjima. Zato se tretman dispareunije inicijalno orijentiše na fiziološke uzroke, a tek kada se oni potpuno isključe, pristupa se emotivno-psihološkoj komponenti problema.

Svom ginekologu se obavezno javite ukoliko se bol iznenada javi i ponavlja u dužem vremenskom periodu, a posebno ako je praćen i drugim simptomima, kakvi su bolan menstrualni ciklus, pojačano ili produženo krvarenje tokom ciklusa, pojačan vaginalni sekret, bolno i učestalo mokrenje, bol prilikom praženjenja creva itd.

Bolovi kod endometrioze

Lekaru se obavezno treba javiti ako se, pored bolova tokom samih odnosa, javljaju i drugi simptomi i bolovi

Odlazak kod lekara zbog dispareunije nije posebno neprijatan ni bolan, tačnije, može se reći da se u prvom trenutku ne razlikuje od standardnog ginekološkog pregleda. Lekar će najpre utvrditi da li je vaginalni bol površinski ili dubinski, te utvrditi da li se javlja uvek ili samo u određenim situacijama (uslovima). U zavisnosti od nalaza, neretko će biti potrebno kao uzrok bola prvo isključiti vaginalne infekcije.

Tek kada se isključe svi fiziološki uzroci bolnih seksualnih odnosa, potražite savet psihologa. Emotivne i psihološke smetnje koje dovode do poremećaja seksualnih odnosa, pa i bola, mogu biti različitih uzroka i nezahvalno je davati provizorne savete. Ipak, možemo reći da su često posledica nesigurnosti, faktičke nespremnosti na seksualni čin, pogotovo kod mladih žena, zatim straha, osećaja krivice ili griže savesti, nezadovoljstva svojim telesnim izgledom, kao i loših prethodnih iskustava u seksualnim odnosima.

Dispareunija nakon trudnoće i u menopauzi

Neki od uzroka dispareunije mogu biti i povrede (traume) nastale prilikom porođaja, a neretko se javlja i tokom menopauze, kada vagina može da izgubi normalni stepen prirodne lubrikacije. U slučaju bolnog seksa nakon trudnoće, treba da znate da je posle porođaja preporučjivo sačekati najmanje šest nedelja pre nego što pokušate seksualni odnos. Isti savet važi i nakon većih hirurških intervencija u predelu stomaka.

Pritom, strpljenje i nežnost partnera su imperativ, pa mu to otvoreno stavite do znanja. Ako je vagina isuviše suva usled menopauze, najbolje je da se obratite svom ginekologu, koji vam može prepisati odgovarajuću terapiju u vidu lekova ili estrogenskih krema.

Šta sve može izazvati bolne seksualne odnose?

Bolni seksualni odnosiOsim infekcija i polno prenosivih bolesti, koje su tema za sebe, neki od najčešćih uzroka bolnih seksualnih odnosa mogu biti:

Vaginismus
Jedan od češćih uzroka vaginalnog bola, koji sejavlja se zbog spazma vaginalnih mišića (neželjenog grčenja, kontrakcija), i to obično kod inicijalne penetracije. Uglavnom je posledica straha i nepripremljenosti, tačnije nespremnosti na seksualni odnos. Zbog toga je znatno češći kod mladih i neiskusnih žena.

Problemi sa grlićem materice
Tokom seksualnog odnosa, penis u maksimalnoj penetraciji može može doći do cerviksa (grlića materice). Tako eventualna oboljenja cerviksa, kao što su infekcije ili tumori, mogu da izazovu veoma jak i neprijatan bol.

Benigne tvorevine na materici
Miomi
i fibromiomi su relativno česti benigni tumori koji se javljaju na glatkom tkivu materice. Smatra se da svaka peta žena u srednjem ili kasnom reproduktivnom dobu ima ove tumore, ali pošto najčešće ne izazivaju nikakve simptome, uglavnom ostanu neoktriveni. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu da narastu toliko da izazivaju izuzetno bolne seksualne odnose, a često i bolnu menstruaciju, pojačano mokrenje i druge simptome.

Problemi sa jajnicima
Ovakvi problemi mogu biti uzrokovani cistama na jajnicima ili upalama.

Endometrioza
Javlja se kada tkivo sluzokože materice (endometrijum), koje je „aktivno“ tokom menstrualnih ciklusa, raste van šupljine materice, gde nema dovoljno prostora, pa se vezuje za okolne strukture (jajnike, jajovod, creva) i pritiska ih. Osim bolnih seksualnih odnosa, endometriozu prate i drugi simptomi, kao što su bolne menstruacije, pojačano krvarenje tokom ciklusa, bol prilikom pražnjenja creva ili mokrenja itd. Ovo oboljenje može izazvati sterilitet i druge ozbiljne posledice.

Kokcigodinija
Nastaje uglavnom usled preloma trtične kosti. Ovakva povreda se relativno često viđa kod žena, a najčešće nastaje kao posledica pada na stražnjicu. Usled preloma, dolazi do povećanja zakrivljenosti ove kosti, pri čemu je njen vrh usmeren ka napred i pritiska debelo crevo i vaginu. Pored bolova koji se javljaju tokom pražnjenja creva, kokcigodinija može izazvati i bolove u toku seksualnog odnosa.

78 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.