Akutni stres nas brani, hronični nas ubija!

Postavljeno | August 2, 2011 | Nema komentara

Stress

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Čovek je često izložen različitim fizičkim i psihičkim stresnim situacijma, koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne, koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.

Zahvaljujući ovim mehanizmima, ljudi bez većih posledica savladavaju akutni stres, čak i kada je on visokog intenziteta. Problem su, međutim, ponavljane stresne situacije ili prisustvo stalnog (hroničnog) stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta.

Kod hroničnog stresa, odbrambeni mehanizmi su stalno “ukjučeni”, tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u organizmu. Na taj način, pojava koja se opisuje kao hronični stres pretvara jednu primarno odbrambenu reakciju u svoju suprotnost – opasnost po čoveka.

Evo kako stres deluje na pojedine organske sisteme čoveka:

Nervni sistem

Mozak, kao savršen “kompjuter” koji reguliše sve funkcije organizma, prima informaciju o stresu, obrađuje je, planira i pokreće odbrambenu reakciju. Komplikovanim putem, preko hipotalamusa i hipofize, stimuliše nadbubrežnu žlezdu koja pojačava lučenje adrenalina i kortizola. Ovi hormoni snažno deluju na sve organske sisteme, izazivajući ubrzan rad srca, skok krvnog pritiska, povećanje količine glikoze u krvi i druge promene u cilju dizanja borbene gotovosti organizma, odnosno sposbnosti da munjevito odreaguje na stres i zaštiti se.

Mozak, kao savršen “kompjuter”, obrađuje stres i priprema odbrambenu reakciju organizma

Kad stres prođe, sve funkcije se vraćaju na normalu. Problem, međutim, nastaje kod hroničnog stresa, kada je organizam prinuđen da u dužem periodu “radi u posebnom režimu”.

Mišićnoskeletni sistem

Pod dejstvom stresa, mišići se zatežu (pojačana kontrakcija), što povećava spremnost za brzu reakciju u cilju fizičke odbrane organizma. Međutim, kod hroničnog stresa, dugotrajna mišićna napetost dovodi do različitih oboljenja kao što su miofascijalni sindrom, tenziona glavobolja i migrena.

Respiratorni sistem

Stres izaziva hiperventilaciju (produbljeno i ubrzano disanje), koja omogućava bolju oksigenaciju krvi (više kiseonika u krvi), a to povećava sposobnost organizma da se odbrani od stresa. Kod nekih ljudi, hiperventilcija može izazvati napad panike.

Kardiovaskularni sistem

Stres ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Zbog pokretanja mehanizma odbrane od stresa, veliki mišići i drugi organski sistemi naglo povećavaju svoje potrebe za kiseonikom i glikozom koji se dopremaju preko krvi.  Zbog potrebe da u krvne sudove upumpava povećanu količinu krvi, srce ubrzava rad i pojačava intenzitet svojih kontrakcija.

Kratkoročno, ovo se ne odražava negativno na srčanu funkciju. Međutim, ukoliko stres potraje, srce se “iscrpljuje”, tako da može doći do slabljenja srčanog mišića i povećanog rizika od infarkta.

Stress

Kada stres potraje, srce se “iscrpljuje”. Tako dolazi do slabljenja srčanog mišića i povećanog rizika od infarkta

Endokrini sistem

Kad odgovarajući centri u moždanoj kori dobiju informaciju o stresu, oni nervnim putevima šalju signale u hipotalamus, odakle oni odlaze u hipofiznu žlezdu. Pod dejstvom signala prispelih iz hipotalamusa, hipofiza luči odgovarajuće hormone, koji se krvlju prenose do nadbubrežne žlezde, izazivajući lučenje kortizola iz kore (korteksa) i adrenalina iz srži (medule) ove žlezde. Kortizol i adrenalin pokreću niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zbog čega se i nazivaju stres hormoni.

Kortizol i adrenalin deluju na jetru izazivajući povećano oslobađanje glikoze u krv. Kao glavna “ćelijska hrana”, glikoza povećava energetsku spremnost organizma u stresnim situacijama.

Gastrointestinalni sistem

Stres dovodi do povećavanja ili smanjivanja apetita, a često i povećanog pušenja i konzumiranja alkohola. Usled uziamanja većih količina hrane i poremećaja varenja, može doći do ezofagealnog refluksa (vraćanje želudčanog sadržaj u jednjak), što je praćeno osećajem kiseline i bolom.

Pod dejstvom stresa, u stomaku se javlja osećaj nelagodnosti (takzvani “leptirići”). Česta je mučnima, a moguće je i povraćanje.

Stres remeti proces absorpcije u crevima, što dugoročno može dovesti do manjka odgovarajućih nutritijenata (hranljivih materija). Osim toga, moguća je i promena u pasaži creva (brzina prolaska hrane) . Ako je pasaža ubrzana, javlja se dijareja, a ako je usporena, dolazi do zatvora.

Reproduktivni sistem

Kod muškaraca, povećana koncentracija kortizola koja se javlja pod stresom, dovodi do smanjenja lučenja testosterona i produkcije sperme, što remeti seksualnu i reproduktivnu funkciju. Zato hronični stres u pojedinim slučajevima može dovesti do impotencije. Kod žena, stres remeti regulanost menstrualnih ciklusa, dovodi do izrazito bolnih ciklusa ili ih u potpunosti prekida. Takođe, izaziva i smanjenje seksualne želje.

Kako izbegavati stres?

Srecno liceBilo bi savršeno kada bismo ovde mogli da napišemo univerzalne savete za izbegavanje hroničnih stresnih situacija, te da ih vi jednostavno primenite. Nažalost, uzročnici hroničnog stresa su duboko “ugrađeni” u naš svakodnevni život, bilo da se radi o teškoj finansijskoj situaciji, gužvi u saobraćaju ili problemima na poslu. Uz to, pored ovih manje-više opštih, postoje i brojni individualni faktori stresa.

Ipak, brojne studije su dokazale da čovek može da NAUČI da, dugoročno gledano, kontroliše i amortizuje stes. To je zaista veština, na kojoj mora da se radi. Iako je to mnogo lakše reći nego učiniti, probajte da izbegavate situacije koje su uzrok stresa, te da što više vremena provodite u aktivnostima koje vas opuštaju, u kojima uživate. Više šetajte, bavite se redovnom fizičkom aktivnošću i uživajte sa porodicom i prijateljima.

Takođe, probajte da pronađete svoj ključ za reagovanje u neposrednim stresnim situacijama. Probajte da razmišljate o dragim ljudima, lepim stvarima koje vas čekaju (godišnji odmor, rođenje deteta i sl), ili da se prisetite najlepših trenutaka u životu. Na kraju, stresne situacije često su relativno beznačajne (npr. gužva u saobraćaju), ali smo mi jednostavno izgubili sposobnost da se nosimo sa njima na svakodnevnom planu.

22 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.