Aktivnija deca imaju bolje ocene

Postavljeno | January 5, 2012 | Nema komentara

Klinci vežbaju u parku

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Redovna fizička aktivnost dece nije važna samo za njihov fizički razvoj i zdravlje, već je direktno povezana i sa uspehom u školi i mentalnom „oštrinom“, pokazalo je novo istraživanje holandskih naučnika.

Odavno je poznato da redovna fizička aktivnost ima presudnu dugoročnu ulogu u pravilnom opštem psihofizičkom razvoju deteta. S druge strane, premda je rađeno dosta indikativnih studija, stručnjaci ipak nemaju potpuni konsenzus o tome koliko redovna fizička aktivnost utiče na rezultate koje deca i tinejdžeri postižu u školi.

Istraživači Medicinskog centra Univerziteta VU iz Amsterdama zato su uradili analizu 14 postojećih studija i došli do zaključka da aktivna deca zaista imaju bolje ocene. Konkretnije, ona u proseku postižu bolje rezultate na testovima iz matematike, jezika i na opštim testovima logike i memorije.

Devojka popravlja bickl

Nisu bitni samo organizovani treninzi, već i najraznovrsnije "obične" aktivnosti, poput vožnje bicikla

Premda nije lako izdvojiti konkretne uzročnike za takav zaključak, pogotovo jer na uspeh deteta u školi mogu da utiču brojni individualni faktori, veruje se da deca koja se „isprazne“ fizičkom aktivnošću jednostavno imaju bolju koncentraciju. Takođe, moguće objašnjenje je i činjenica da fizička aktivnost poboljšava dotok krvi u mozak, što popravlja raspoloženje kod dece i povećava želju za novim saznanjima.

Pritom, kada kažu fizička aktivnost, istraživači ne misle samo na organizovane sportske, već na najraznovrsnije, često i banalne aktivnosti. „Možda je to samo aktivna pauza, da ustanu svakih pola sata i urade nešto. Možda je to dolazak u školu biciklom. Dobar je svaki tip aktivnosti koji vam može pasti na pamet, a ne samo čas fizičkog u školi“, objasnila je dr Amika Sing, jedan od istraživača.

Tu tezu potkrepljuju i ranije studije. Naime, neki opširni radovi koji su uključivali samo podatak o tome da li su deca članovi nekog sportskog tima ili sekcije, nisu mogli da dokažu da ona koja jesu postižu bolje rezultate u školi. S druge strane, metodološki potpunija istraživanja, koja su beležila i konkretne informacije o vremenu i intezitetu vežbanja, pokazala su takvu razliku.

Tim istraživača iz Amsterdama naglašava da je njihov zaključak posebno važan u trenutku kada je u razvijenim zemljama primetan trend da škole smanjuju prioritet organizovanih fizičikih aktivnosti na račun čisto akademskih. Zato pravilan stav o važnosti raznovrsnih fizičkih aktivnosti mora da se neguje i u porodici, upozoravaju autori.

Kako je rađeno istraživanje?

Papir sa ocenemaZa potrebe svoje studije, naučnici su pregledali rezultate dva tipa ranije objavljenih naučnih radova. S jedne strane, uzeli su obzir 10 tzv. studija posmatranja. U njima su autori od roditelja i nastavnika, kao i od samih učesnika (učenika i studenata), najpre dobili podatke o tome koliko su fizički aktivni, a zatim su narednih meseci ili godina pratili njihove školske ocene. Ukupna statistika je pokazala da su aktivnija deca bolje prolazila u školi.

Četiri studije bile su komparativnog tipa. Odabravši odgovarajući uzorak, autori su učesnike delili u dve grupe, od kojih je jedna pohađala dodatne oragnizovane aktivnosti. Potom je njihov akademski učinak upoređen sa rezultatima koje je zabeležila kontrolna grupa, u kojoj su bila deca koja nisu imala dodatne časove fizičkog. Tri od ove četiri studije potvrdile su zaključak da dodatna fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na ocene.

6 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.