13 glavobolja zbog kojih se treba obratiti lekaru

Postavljeno | December 20, 2011 | 3 komentara

Presek glave

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Glavobolje su u najvećem broju slučajeva, bez obzira na jačinu i trajanje, dobroćudne – nisu znak ozbiljnih oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život. Ipak, ponekad je glavobolja prvi, jedini ili vodeći znak težih oboljenja.

Zato je veoma važno prepoznati simptome glavobolje koja može biti posledica nekog ozbiljnog oboljenja, i potom se pravovremeno javiti lekaru u cilju adekvatne dijagnostike i lečenja. Međutim, zato što postoji preko 200 vrsta glavobolja, od kojih veliki broj ima simptome koji se preklapaju ili su jednostavno univerzalni, to nije uvek “jednostavan posao”.

Uzimajući u obzir sklonost naših ljudi da se “sami leče” i obraćaju lekarima samo u krajnjoj nuždi, mi ćemo nabrojati situacije u kojima se, kada je glavobolja u pitanju, u razumnom roku ipak treba obratiti lekaru. Ako se prepoznate u nekoj od ovih 13 opisa glavobolje, nemojte paničiti, to nije cilj ovog teksta, već samo budite razumni i postupite odgovorno prema svom zdravlju.

1. Naglo, “iz punog zdravlja” nastala glavobolja izuzetne jačine

Ovakva glavobolja može biti znak spontanog krvarenja unutar lobanje usled pucanja aneurizme, vrećastog proširenja moždanog krvnog suda. Ukoliko lekar posumnja na pucanje aneurizme, predložiće hitnu dijagnostiku (skener i angiografija – snimanje krvnih sudova mozga), kao i odgovarajuće hirurško i konzervativno lečenje.

2. Glavobolja kakva se javlja prvi put u životu

Svaka “novonastala” glavobolja, kakvu ranije niste iskusili, zahteva konsultaciju sa lekarom. Ovo posebno važi za glavobolje čiji se nastnak ne može objasniti, jer nema uzročnike kakvi su premor, stres, povrede niti bilo koje drugo stanje koja bi se eventualno mogla povezati sa njenim nastankom. Na lekarima je, potom, da procene glavobolju i donesu odluku o eventualnim dopunskim ispitivanjima i lečenju.

3. Glavobolja koja se bitno razlikuje po jačini i/ili kvalitetu u odnosu na glavobolje kakve obično imate

Svaka promena karakteristika glavobolje kakvu pacijenti već prepoznaju, zahteva određenu meru opreza. Od ranije prisutna sklonost ka glavobolji ne sme da zavara, jer promena osnovnih karakteristika glavobolje može biti uzrokovana ozbiljnim oboljenjima, kao što su unutarlobanjsko krvarenje ili tumori mozga.

4. Glavobolja udružena sa simptomima kao što su smetnje u govoru, otežano pokretanju ruke ili noge, poremećaji ravnoteže, slabost vida, konfuzija ili gubitak pamćenja

Ovakvi simptomi, udruženi sa glavoboljom, jasno ukazuju na oštećenje mozga, najčešće kao posledica tumora, krvarenja ili infarkta. Neophodno je obratiti se lekaru i cilju dodatne dijagnostike.

5. Glavobolja praćena povišenom temperaturom, kočenjem vrata, mučninom i povraćanjem

Glavobolja praćena navedenim simptomima je najčešće znak meningitisa (zapaljenje moždanih opni), bolesti koja zahteva neodložnu dijagnostiku i lečenje.

Ljudi se često plaše jakih glavobolja, jer misle da su uzrokovane tumorom. Međutim, to je retko kada slučaj. O ovoj temi informišite se u tekstu: Boli me glava – da li treba da brinem o tumoru na mozgu?

6. Glavobolja koja pokazuje pokazuje tendenciju stalnog pojačavanja u periodu od 24 časa

Praktično svaka glavobolja, bez obzira na početnu jačinu, ima sklonost da vremenom “popušta”, ili se bar ne pojačava, odnosno da u periodu svog trajanja ima faze sa jačim i slabijim intenzitetom. Kontinuirano pojačavanje glavobolje u višesatnom periodu može ukazivati na razvoj nekog unutarlobanjskog procesa koji zahteva hitnu dijagnostiku i lečenje.

7. Glavobolja koja nastaje nakon povrede glave

Posle povreda glave, glavobolja je relativno česta pojava koja ne mora, a najčešće i nije, povezana sa ozbiljnijim oštećenjima mozga. Međutim, kod povreda glave, čak i manjih, ponekad mogu nastati ozbiljnija oštećenja, kao što su nagnječenje mozga, prelom lobanje ili unutarlobanjsko krvarenje. Glavobolja može biti prvi znak ovakvih komplikacija. Zbog toga svaka glavobolja nakon povrede glave zahteva oprez, pa se preporučuje preventivni odlazak kod lekara.

8. Izrazito jaka glavobolja “u” jednom oku i okolini, praćena crvenilom oka

Ovakva glavobolja može biti znak vaskularne malformacije (urođeni poremećaj krvnih sudova mozga), kao što je aneurizma karotidne arterije (jedna od glavnih arterija koja “hrani” mozak) ili karotiko-kavernozna fistula. Zato je preporučljivo obratiti se lekaru.

9. Glavobolja koja se prvi put javlja u periodu posle 50. godine života

Svaka glavobolja koja se prvi put javlja u kasnijem životnom dobu zahteva posebnu pažnju, jer postoji relativno velika verovatnoća da je uzrokovana odgovarajućim oboljenjima, kao što su krvarenje u mozgu, infarkt mozga, tumori, zapaljenja

10. Glavobolja koja se javlja kod ljudi koji se leče od kancera

U ovakvim situacijama, glavobolja uvek indikuje realnu sumnju na nastanak moždanih metastaza. Zato se treba obratiti lekaru zarad adekvatne dijagnostike.

Kada su u pitanju glavobolje kod dece, roditelji imaju poseban strah, naročito kada se radi o dramatičnom ispoljavanju migrena. Informišite se u tekstu: Migrena kod dece – kako je prepoznati i šta raditi

11. Glavobolja koja traje duže od 72 sata

Pojedine dobroćudne glavobolje, kao što je migrena, traju do 72 sata, a u retkim situcijama i duže. Međutim, svaka kontinuirana, dugotrajna glavobolja, koja izlazi iz uobičajenih okvira, uvek zahteva dodatni oprez, jer tako dugotrajan bol retko kada ukazuje na primarne glavobolje, koje su oboljenja za sebe, već podstiče sumnju na sekundarnu glavobolju, koja je simptom nekog drugog, ponekad i veoma ozbiljnog oboljenja.

12. Glavobolja koja se pojačava ujutru

Jake, jutarnje glavobolje, posebno ukoliko su praćene osećajem mučnine i nagonom za povraćanjem, mogu ukazati na povećanje unutarlobanjskog pritiska, što može biti posledica tumora ili drugih oboljenja mozga.

13. Česta glavobolja, koja se ne može adekvatno kontrolisati uobičajenim lekovima protiv bolova

Prisustvo ovakvih glavobolja ne mora biti, a najčešće i nije, znak nekih ozbiljnih oboljenja. Međutim, konsultacija sa lekarom se mora uraditi u cilju određivanja tipa glavobolje i propisivanja adekvatne terapije, koja će bolove staviti pod kontrolu.

214 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. fb_danijela.boskovic2

    Ja imam jaku glavobolju, vec 3 dana… NEprestano me boli glava i imam mucninu, pijem lekove ali ne deluju… Sta je pitanju??? :(

    Bol.rs Reply:

    @fb_danijela.boskovic2, Molimo vas da pitanja nasim strucnjacima postavljate preko kontakt forme na adresi> http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka. Hvala na razumevanju.

  2. 13 vrsta glavobolja zbog kojih bi trebalo posetiti lekara | Topvita | Ekologija | Ishrana | Zdravlje

    [...] Izvor: Bol.rs [...]

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.