Postavljeno | June 2, 2012 | Nema komentara

Slatki pacov rešenje za povrede kičmene moždine?

Pacovi ulili nadu za uspešan tretman paralize



Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Studija švajcarskih naučnika, koji su dokazali da laboratorijski pacovi mogu da nauče da hodaju posle povrede kičmene moždine, nagoveštava da vraćanje funkcija ekstremiteta nakon paralize ne mora da se odbaci kao pusti san.

Povrede (lezije) kičmene moždine prekidaju protok informacija iz mozga u ekstremitete i druge delove tela, tako da mozak ne može više da ih kontroliše.

Međutim, naučnici Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju tvrde da su uspeli da povrate motorne funkcije pacova kojima je kičmena moždina bila hirurški prekinuta. Pod uticajem hemijske i električne stimulacije moždine, ne samo da su pacovi opet mogli da pomeraju noge, već su ponovo naučili da trče, čak i da se penju uz stepenice!

Ovo nije prvi put da stimulacija kičmene moždine strujom pruži relativno ohrabrujuće rezultate – 2011. godine, Rob Samers, muškarac iz Oregona koji je ostao paralizovan u saobraćajnoj nesreći, uspeo je da samostalno stane na noge dok je bio pod sličnim tretmanom.

Stručnjaci ovu studiju, objavljenju u renomiranom stručnom časopisu Science, nazivaju „izuzetnom“ i sada stidljivo pominju mogućnost da vraćanje funkcija ekstremiteta kod paralizovanih ljudi „nije samo pusti san“.

Kičmena moždina pacova nad kojima su vršeni eksperimenti bila je prekinuta na dva mesta, tako da informacije iz mozga nisu mogle da “putuju” i njihove noge. Naučnici su zato u njihovu kičmenu moždinu ubrizgali hemikalije za stimulaciju nerava, a začetak moždine stimulisali su strujom.

Sama po sebi, stimulacija nerava, pak, nije bila dovoljna da se povrate pokreti. Tek  kada su naučnici postavili slatkiš ispred pacova, koji su bili podržavani od strane robotičke nosiljke, stvari su se pokrenule. Puka činjenica da su pacovi morali da “nauče” kako da dođu do slatkiša započela je proces obnove toka informacija od mozga do ekstremiteta.

Premda se ova studija ne vidi kao direktan put lečenja povreda kičmene moždine kod ljudi, koje su često krajnje kompleksne i nepredvidljvije u smislu intenziteta oštećenja, ona ipak pokazuje koliko je važno angažovati mozak (psihu) u svakom procesu rehabilitacije.

Pacijent mora izuzetno mnogo da želi da napravi “prvi korak” i bude užasno strpljiv sa vežbama.

“Ovakvi eksperimenti su i te kako dobrodošli, ali je je, nažalost, pred nama još veoma dug put do rešavanja ovog problema”, objašnja Prof. dr Branislav Antić, neurohirurg i urednik sajta Bol.rs. Po njegovim rečima, nervno tkivo je najsloženije po svojoj strukturi u poređenju sa drugima, pa tako gotovo i nema nikakvih regeneracionih sposobnosti.

U svakom slučaju, autori ove zanimljive studije tvrde da je stimulacija moždine strujom probudila “spinalni mozak” – primećene su promene u moždanoj aktivnosti pacova, a novi nervi su počeli da se formiraju u povređenim reonima moždine. Uprkos takvim promenama, tretman daje rezultate samo dok je kičmena moždina pod direktnom stimulacijom.

Slatki pacov rešenje za povrede kičmene moždine?

Paralizovani pacovi prave korake pod stimulacijom moždine strujom

“Tokom vremena, životinje su povratile kapacitet da naprave jedan, dva koraka, a potom i da trče po zemlji, popnu se uz stepenice, čak i da zaobilaze prepreke”, objasnio je Prof. Gregori Kortin, vodeći autor studije. “To je bilo neočekivano za nas”, dodao je on.

Eksperti još uvek ne mogu da objasne ovaj fenomen. Oni veruju da se strujom i hemikalijama moždina stimuliše do “kritičnog nivoa”, skoro dovoljnog da inicira nevoljni pokret, a da je moguće da tek tada neki slabiji signal iz mozga može da “preskoči” most i aktivira voljni pokret.

4 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.