Postavljeno | March 24, 2012 | 1 komentar

Aspirini preventivno deluju na šlog, bolesti srca i kancer

Novi dokazi da aspirin pobeđuje rak



Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Britanski naučnici imaju nove, ubedljive dokaze da svakodnevno uzimanje aspirina može preventivno da deluje na razne tipove raka, pa čak i da zaustavi širenje maligne bolesti kod obolelih pacijenata.

Krajem prošle godine, Prof. Piter Rotvel sa Oksforda i njegove kolege iz velikih medicinskih centara Velike Britanije javnosti su već prezentovali ubedljivu studiju koja je pokazala da svakodnevno uzimanje aspirina može preventivno da deluje na rak debelog creva.

Nastavivši da istražuju ovu temu, oni su napravili novu analizu preko 50 kliničkih istraživanja, u kojima je ukupno učestvovalo više od 77.000 pacijenata. Premda su ta istraživanja prvenstveno bila “dizajnirana” da istraže da li redovno uzimanje apsirina preventivno deluje na bolesti srca, Rotvel i njegove kolege naknadno su ispitali i korelaciju sa kancerom.

Da li aspirini treba da postanu preventivna terapija protiv raka?

Da li aspirini treba da postanu preventivna terapija protiv raka? Dokazano je da imaju pozitivne, ali i neželjene efekte...

Na osnovu novih zaključaka objavljenih u stručnom časopisu The Lancet, eksperti sada veruju da se zaštitni efekti aspirina (acetilsalicilne kiseline) javljaju znatno ranije nego što su isprva mislili. Dok je prva studija ukazivala da se preventivno dejstvo javlja tek nakon 10 godina redovnog uzimanja apirina, nove tri sugerišu da je taj period znatno kraći – od tri do pet godina.

Prema novoj analizi, u grupi pacijenata koji su redovno uzimali male doze aspirina (do 300 mg dnevno), nakon tri godine primećeno je za četvrtinu manje slučajeva malignih bolesti nego u grupama koje nisu tretirane asicetalnom kiselinom.

Nakon pet godina, broj registrovanih slučajeva raka bio je za 37 odsto manji nego kod kontrolne grupe, čiji su učesnicni dobijali lažne, “placebo” pilule. Statistika je pokazala i za 15 odsto manju stopu smrtnosti od malignih bolesti u grupi pacijenata koji su uzimali nešto veće doze aspirina (300 mg).

Samim tim, postoje nagoveštaji da ovi uobičajeni lekovi protiv bolova pozitivno deluju na razne tipove raka, kao i da, osim preventivno, mogu da deluju i zaustavljanjem metastaziranja kancera, (širenja maligne bolesti u druge delove tela). To naročito važi za rak debelog creva.

Naučnici veruju da bi redovnim uzimanjem aspirina mogao da se spreči svaki peti metastazirajući kancer.

Stručnjaci, ipak, upozorovaju da još uvek nema odgovora na pitanje da li apsirine treba kandidovati kao redovnu preventivnu terapiju. Iako čak postoje i snažni dokazi da redovna upotreba aspirina preventivno deluje i na šlog i na bolesti srca, zabeleženi su i neki ozbiljni neželjeni efekti dugotrajnog uzimanja ovih lekova.

Među njima prednjače krvarenja u digestivnom traktu i ulceri, a u nekim slučajevima asprini mogu i da isprovociraju šlog (moždani udar). Postoje indicije da je opasnost od težih neželjenih efekata prisutna samo u prvih nekoliko godina terapije aspirinima, a da potom opada.

Sam Prof. Rotvel kao najbolju prevenciju raka svakako preporučuje ostavljanje cigareta, redovnu fizičku aktivnost i pravilnu ishranu. Međutim, on smatra da kod nekih tipova kancera, a posebno kod pacijenata koji imaju genetsku predispoziciju, terapija aspirinima može da donese znatno više koristi nego štete.

Dodatni oprez u daljoj analizi zaključaka njegove studije uzrokuje i činjenica da su dnevne doze korišćene u pomenutim istraživanjima znatno više od onih koje se uobičajeno prepisuju u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama (75 mg). Takođe, ova analiza britanskih naučnika nije uključila neke veoma obimne studije o upotrebi aspirina koje su rađene u SAD.

Aspirin, tačnije acetilsalicilna kiselina, najstariji je lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Štaviše, on je već čitav jedan vek poznat po svom analgetskom (protiv bolova) i antipiretskom dejstvu (protiv povišene temperature). Proizvode ga brojne farmaceutske kuće širom sveta, a poznat je pod različitim imenima.

42 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. ilicmab

    Slažem se u potpunosti sa lekovitim dejstvom Aspirina ili njegovim zamenama. Ja,na preporuku Kardiologa uzimam po jednu tabletu dnevno Kardiopirin. Nemam nikakvih problema sa srcem. Pošto sam istovremeno i pacijent Instituta za onkologiju preporučeno mi je da nastavim sa Kardiopirinom. Nisam po onkološkom terapijom inače sam bio i na hemoterapiji i radio terapiji. Kao posledica bolesti Limphom non hodgin javlja mi se svrab na oko 80% kože a na koži nema vidljivih promena. Javio mi se bol u skočnom zglobu da li je to posledica moje osnovne bolesti?

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.