Postavljeno | April 29, 2012 | Nema komentara

Još uvek nema dokaza da su mobilni telefoni opasni po zdravlje

I dalje nema dokaza da su telefoni opasni po zdravlje



Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Nema opipljivih dokaza da su mobilni telefoni opasni po zdravlje, rezultat je obimnog istraživanja britanskih naučnika. Stručnjaci, pak, upozoravaju da još uvek ne znamo ništa o duguročnim efektima izlaganja zračenju ovih uređaja.

U velikom istraživanju koje je naručila britanska Agencija za zaštitu zdravlja (HPA), najvećem ovog tipa do sada, grupa eskperata proučila je rezultate nekoliko stotina studija koje su za cilj imale da provere uticaj zračenja mobilnih telefona. Praktično, revidirane su sve dostupne činjenice o uticaju blagog elektromagnetnog zračenja na zdravlje ljudi.

Ne samo da nije pronađena direktna veza sa povećanim rizikom od raka, koji se u javnosti percepira kao primarna zdravstvena zebnja kada su u pitanju mobilni telefoni, već ne postoje dokazi ni da ovi uređaji mogu da izazovu sterilitet, degradiraju funkcije mozga i sl.

Premda je istraživanje imalo za cilj da proveri rizike po zdravlje stanovnika Velike Britanije, zakljucči važe za praktično svaku uređenu državu, u kojoj je količina zračenja koju smeju da emituju mobilni uređaji strogo defenisana zakonom.

U konstantnom strahu od mogućnosti da zračenje mobilnih telefona izaziva rak, javnost često gubi iz vida druge negativne aspekte masovne popularnosti ovog vida komunikacije.

Korišćenje telefona u saobraćaju znatno povećava rizik od nezgoda i svakog dana uzima brojne žrtve, a ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da intenzivno „kuckanje“ može da izazove veoma neprijatne zdravstvene sindrome povezane sa rukama i šakama.

Kao i u slučaju prethodnih velikih studija, koje takođe nisu iznedrile dokaze da su mobilni telefoni opasni po zdravlje, stručnjaci upozoravaju da su neophodna dodatna istraživanja i konstantan monitoring ove pojave.

„Iako su naši zaključci relativno umirujući, mislim da je važno da nastavimo da pratimo učestalost tumora mozga i drugih vrsta kancera“, saopštio je Prof. Entoni Sverdlou, vođa grupe eksperata.

Sada se život bez telefona i Interneta ne može zamisliti, ali je činjenica da je ovakav vid moderne komunikacije relativno mlad fenomen. Većina ljudi na planeti nije počela da koristi mobilni telefone pre sredine devedestih godina prošlog veka.

Danas već živimo u svetu u kojem smo praktično konstantno izloženi uticaju blagog zračenja, jer gotovo da ne postoji frekventni opseg koji nije zauzet talasima mobilnih telefona, digitalne televizije, rutera za bežični Internet itd…

Međutim, protekle dve decenije, u kojima smo bili svedoci ove „bežične revolucije“, jednostavno nisu dovoljno dug vremenski uzorak da bi se isključila svaka mogućnost da ova konstantna blaga radijacija dugoročno ima negativan uticaj na zdravlje ljudi.

Bez obzira što je ranija studija švajcarskih naučnika isključila i zebnju da mobilni telefoni nose poseban rizik po zdravlje dece i adolescenata, stručna javnost najveći oprez kod korišćenja telefona preporučuje upravo ovim starosnim grupama.

Stručnjaci preporučuju da se deci uskrati dugotrajno korišćenje mobilnih telefona

Stručnjaci preporučuju da se deci uskrati dugotrajno korišćenje telefona

Ne samo da deca po prirodi stvari najintenzivnije koriste telefone, veći i, zbog manjeg obima lobanje, zračenje može da prodre dublje u njihov mozak. Neki naučnici veruju i da bi intenzivno korišćenje mobilnih telefona moglo da se poveže sa problemima u ponašanju kod dece.

U junu prošle godine, Svetska zdravstvena organizacija stavila je zračenje mobilnih telefona na listu stvari „potencijalno kancerogenih za ljude“.

Preko pet milijardi ljudi danas koristi mobilne telefone. U nekim zemljama, broj telefona koji su u upotrebi prevazilazi broj stanovnika.

4 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.