Postavljeno | September 30, 2011 | Nema komentara

Dokazano: Twitter odaje raspoloženje planete u realnom vremenu

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Naučnici tvrde da nam kratke tesktualne poruke koje se razmenjuju preko društvene mreže Twitter, tzv. „tvitovi“, mogu veoma precizno, u realnom vremenu, ukazati na raspoloženje ljudi tokom različitih perioda dana, različitih dana u nedelji ili godišnjih doba.

Analizirajući više od pola milijarde „tvitova“ na engleskom jeziku, koje je u „digitalni etar“ pustilo preko 2,4 miliona korisnika Twittera iz 84 različite zemlje, istraživači sa Univerziteta Kornel iz Njujorka zaključili su da su pozitivna osećanja ljudi veoma izražena rano ujutru, da potom opadaju u prepodnevnim i ranim popodnevnim satima, a da zatim ponovo do vrhunca rastu naveče.

Nimalo iznenađujuće, ljudi širom sveta više su raspoloženi vikendom nego radnim danima, jer subotom i nedeljom imaju manje obaveza i provode više vremena sa porodicom i dragim ljudima. Međutim, identičan dnevni obrazac raspoloženja – vrhunci ujutru i pred spavanje, a pad tokom dana, zabeležen je jednako radnim danima i danima vikenda. Stoga istraživači sumnjaju u vezu radnog stresa i pada raspoleženja tokom dana, već se takva krivulja objašnjava ljudskim biološkim satom, tj. ritmovima spavanja i pripreme organizma za san.

Zbog njegove jezgrovite i sažete forme, na Twitteru se informacije i stavovi veoma brzo šire

Potvrdu za takve zaključke naučnici su pronašli u svojevrsnoj „kontrolnoj grupi“, koju su činili „tvitovi“ stanovnika Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde se petak i subota smatraju za dane vikenda. Naime, i tamo je uočen isti dnevni obrazac baš svakog dana, kao i povećanja količina pozitivnih osećanja petkom i subotom.

Izmereno je i da je stepen negativnih emocija u jednom društvu najniži u ranim jutarnjim časovima, što se, takođe, objašnjava pretpostavkom da su ljudi posle sna emocionalno osveženi. Još jedan od interesantnih zaključaka ove opsežne analize jeste da dužina dana (dnevnog svetla) stimuliše broj pozitivnih osećanja, ali nema uticaj na negativna.

Naučnici decenijama unazad nisu imali preciznu metodu za merenje raspoloženja manjih ili većih socijalnih grupa. Autori ove studije smatraju da su raniji testovi najčešće bili nepotpuni ili metodološki neadekvatni, pošto su najčešće zasnivani na ocenama raspoloženja koje su im davali sami učesnici, i to u specifičnim uslovima (učesnik je svestan da biva testiran).

Ovako opsežne i precizne analize društva bile su nezamislive pre svega pet godina

Ovo nije prvi put da naučnici koriste javno dostupne podatke sa društvenih mreža i Internet pretraživača da bi analizirali globalno ili regionalno raspoleženje i druge socijalne faktore društva. Masovna globalna penetracija socijalnih digitalnih medija, omogućila je prikupljanje nestvarno velikog broja socijalno upotrebljivih, ličnih informacija, odnosno osećanja i jasno izraženih stavova, a sve to u jako kratkom vremenskom periodu. Nikada u istoriji čovečanstva, naučnici koji proučavaju socijalne, emocionalne i psihičke faktore društva nisu imali tako moćan alat u rukama. Jednostavno, ovako opsežne i precizne analize bile su nezamislive pre svega pet godina.

Kada sa u pitanju rezultati ovakvih studija, neophodna je, ipak, određena doza rezerve. Ne zbog same metodologije, već zbog profila prosečnog korisnika Twittera, koji je po pravilu mlađi, bolje obrazovan i svesniji svog okruženja od prosečnog stanovnika planete.

Autor: V.A.

2 korisnika smatra da je korisno.

Komentari