Bolni seksualni odnosi

Postavljeno | January 24, 2012 | Nema komentara

Čak petina žena u jednom trenutku svog života iskusi dispareuniju – bolan seksualni odnos. Nažalost, relativno retko će potražiti pomoć lekara ili stručne informacije, naročito u sredinama poput naše.

Razlog za to je, pre svega, nedovoljna informisanost, a zatim i neprijatnost koju ovakav problem sam po sebi izaziva. Međutim, bolni seksualni odnosi mogu imati širok spektar potencijalnih uzročnika, od emotivnih do nekih ozbiljnih bolesti, i to nije problem kojeg treba zanemarivati.

Bračni par razgovara sa lekarom

Tek kada se isključe svi fiziološki uzroci dispareunije, sledi razgovor sa psihologom

Pojava bolnog seksualnog odnosa različitih uzroka naziva se dispareunija (dyspareunia). Iako i muškarci mogu imati bolan seksualni odnos, ovaj termin vezuje se gotovo isključivo za žene. Njime se opisuje ponavljani ili stalni genitalni bol, koji se javlja pre, tokom ili posle seksualnog odnosa.

Bol može biti posledica različitih telesnih, ali i psiholoških smetnji. Sa svoje strane, on postaje uzrok emotivnih problema i narušavanja odnosa u ljubavnoj vezi. Stoga je izuzetno važno razumeti problem i na pravi način, pravovremeno i bez odlaganja ili straha, pristupiti njegovom otklanjanju.

Žena tokom seksa najčešće oseća bol ukoliko ne postoji dovoljno vaginalne lubrikacije. Ipak, bol može biti i uzrok suvoće vagine, a ne samo posledica.

Same žene neretko imaju uverenje da se suvoća vagine i bol javljaju zbog njihove nesigurnosti, straha ili drugih emotivnih smetnji, a često im i partneri, direktno ili posredno, nameću takvu tezu. U svakom slučaju, nema ništa lošeg u tome da probate sa opuštanjem, maštanjem, igrama, dužom predigrom i, posebno, kvalitetnim lubrikantima na bazi vode. Ukoliko ovakvi saveti ne pomognu, najbolje je ipak da potražite pomoć lekara.

Kada se javiti lekaru?

Naime, iako često i ne zahteva lekarsku intervenciju, treba znati da bolan seksualni odnos može da ima uzrok u nekim ozbiljnim oboljenjima. Zato se tretman dispareunije inicijalno orijentiše na fiziološke uzroke, a tek kada se oni potpuno isključe, pristupa se emotivno-psihološkoj komponenti problema.

Svom ginekologu se obavezno javite ukoliko se bol iznenada javi i ponavlja u dužem vremenskom periodu, a posebno ako je praćen i drugim simptomima, kakvi su bolan menstrualni ciklus, pojačano ili produženo krvarenje tokom ciklusa, pojačan vaginalni sekret, bolno i učestalo mokrenje, bol prilikom praženjenja creva itd.

Bolovi kod endometrioze

Lekaru se obavezno treba javiti ako se, pored bolova tokom samih odnosa, javljaju i drugi simptomi i bolovi

Odlazak kod lekara zbog dispareunije nije posebno neprijatan ni bolan, tačnije, može se reći da se u prvom trenutku ne razlikuje od standardnog ginekološkog pregleda. Lekar će najpre utvrditi da li je vaginalni bol površinski ili dubinski, te utvrditi da li se javlja uvek ili samo u određenim situacijama (uslovima). U zavisnosti od nalaza, neretko će biti potrebno kao uzrok bola prvo isključiti vaginalne infekcije.

Tek kada se isključe svi fiziološki uzroci bolnih seksualnih odnosa, potražite savet psihologa. Emotivne i psihološke smetnje koje dovode do poremećaja seksualnih odnosa, pa i bola, mogu biti različitih uzroka i nezahvalno je davati provizorne savete. Ipak, možemo reći da su često posledica nesigurnosti, faktičke nespremnosti na seksualni čin, pogotovo kod mladih žena, zatim straha, osećaja krivice ili griže savesti, nezadovoljstva svojim telesnim izgledom, kao i loših prethodnih iskustava u seksualnim odnosima.

Dispareunija nakon trudnoće i u menopauzi

Neki od uzroka dispareunije mogu biti i povrede (traume) nastale prilikom porođaja, a neretko se javlja i tokom menopauze, kada vagina može da izgubi normalni stepen prirodne lubrikacije. U slučaju bolnog seksa nakon trudnoće, treba da znate da je posle porođaja preporučjivo sačekati najmanje šest nedelja pre nego što pokušate seksualni odnos. Isti savet važi i nakon većih hirurških intervencija u predelu stomaka.

Pritom, strpljenje i nežnost partnera su imperativ, pa mu to otvoreno stavite do znanja. Ako je vagina isuviše suva usled menopauze, najbolje je da se obratite svom ginekologu, koji vam može prepisati odgovarajuću terapiju u vidu lekova ili estrogenskih krema.

Šta sve može izazvati bolne seksualne odnose?

Bolni seksualni odnosiOsim infekcija i polno prenosivih bolesti, koje su tema za sebe, neki od najčešćih uzroka bolnih seksualnih odnosa mogu biti:

Vaginismus
Jedan od češćih uzroka vaginalnog bola, koji sejavlja se zbog spazma vaginalnih mišića (neželjenog grčenja, kontrakcija), i to obično kod inicijalne penetracije. Uglavnom je posledica straha i nepripremljenosti, tačnije nespremnosti na seksualni odnos. Zbog toga je znatno češći kod mladih i neiskusnih žena.

Problemi sa grlićem materice
Tokom seksualnog odnosa, penis u maksimalnoj penetraciji može može doći do cerviksa (grlića materice). Tako eventualna oboljenja cerviksa, kao što su infekcije ili tumori, mogu da izazovu veoma jak i neprijatan bol.

Benigne tvorevine na materici
Miomi
i fibromiomi su relativno česti benigni tumori koji se javljaju na glatkom tkivu materice. Smatra se da svaka peta žena u srednjem ili kasnom reproduktivnom dobu ima ove tumore, ali pošto najčešće ne izazivaju nikakve simptome, uglavnom ostanu neoktriveni. Međutim, u pojedinim slučajevima mogu da narastu toliko da izazivaju izuzetno bolne seksualne odnose, a često i bolnu menstruaciju, pojačano mokrenje i druge simptome.

Problemi sa jajnicima
Ovakvi problemi mogu biti uzrokovani cistama na jajnicima ili upalama.

Endometrioza
Javlja se kada tkivo sluzokože materice (endometrijum), koje je „aktivno“ tokom menstrualnih ciklusa, raste van šupljine materice, gde nema dovoljno prostora, pa se vezuje za okolne strukture (jajnike, jajovod, creva) i pritiska ih. Osim bolnih seksualnih odnosa, endometriozu prate i drugi simptomi, kao što su bolne menstruacije, pojačano krvarenje tokom ciklusa, bol prilikom pražnjenja creva ili mokrenja itd. Ovo oboljenje može izazvati sterilitet i druge ozbiljne posledice.

Kokcigodinija
Nastaje uglavnom usled preloma trtične kosti. Ovakva povreda se relativno često viđa kod žena, a najčešće nastaje kao posledica pada na stražnjicu. Usled preloma, dolazi do povećanja zakrivljenosti ove kosti, pri čemu je njen vrh usmeren ka napred i pritiska debelo crevo i vaginu. Pored bolova koji se javljaju tokom pražnjenja creva, kokcigodinija može izazvati i bolove u toku seksualnog odnosa.

81 korisnika smatra da je korisno.

Radite kancelarijski posao? Ne zaboravite da ustanete!

Postavljeno | January 22, 2012 | Nema komentara

U modernom društvu raste broj kancelarijskih poslova, a produžavaju se i radni dan i radni vek ljudi koji ih obavljaju. Dugotrajno sedenje je, međutim, veoma nezdravo, a radnici često nisu svesni koliko dugo sede tokom radnog dana.

Nova britanska studija zaključila je da zaposleni u raznim industrijama, od maloprodaje do telekomunikacija, u proseku dnevno provode 5 sati i 41 minut sedeći za radnim stolom. Studija će biti predstavljena na godišnjem okupljanju Društva britanskih psihiloga, a rađena je pomoću anketa i direktih razgovora sa preko 1.000 zaposlenih ljudi.

U razvijenim zemljama, ljudi danas sedeći za radnim stolom provode bezmalo isti deo dana kao i spavajući u krevetu.

Dugotrajno sedenje može dovesti do veoma neprijatnih bolova u vratu i leđima. Naime, građa ljudskog tela nije primerena sedećem položaju, ponajviše zato jer je opterećenje kičmenog stuba u njemu znatno veće nego u uspravnom ili ležećem.

Osim toga, nepravilan položaj tela za vreme sedenja, naročito prilikom rada na računaru, povećava mogućnost za nastanak bolova u vratu i leđima, a može dovesti i do drugih neugodnih oboljenja, poput zapaljenja tetiva i sindroma tunela ručja. Dodatni problem predstavlja svakodnevni stres.

Rad na laptopu - pazite na bolove u leđima i vratu

Dugotrajno sedenje i rad na računaru mogu da izazovu čitav niz neugodnih hroničnih bolova i oboljenja

Britanski istraživači tvrde da radnici okupirani svakodnevnim obavezama ponekad jednostavno “zaborave” da ustanu i prošetaju, a neretko se navika dugog sedenja, stečena na poslu, “preliva” i u privatni život.

Ne treba posebno naglašavati da to vodi hroničnom izostanku fizičke aktivnosti, povećanom riziku od prekomerne telesne težine, a samim tim i povećanom riziku od mnogih hroničnih oboljenja.

Stručnjaci preporučuju da se radnici čiji je posao vezan za radni sto, što je više moguće otklone od komunikacije preko emaila i telefona, te da se trude što češće da ustaju, prošetaju do kolega i popričaju sa njima licem u lice. Osim toga što će biti aktivniji, takav način komunikacije ima i važnu socijalnu komponentu.

Takođe, eksperti preporučuju da ljudi sebi naprave podsetnke (alarme) da treba bar da ustanu i protegnu se, i to nekoliko puta dnevno.

Radite kancelarijski posao? Šta možete da uradite za svoje zdravlje?

Probajte da vežbate, protežete se i za kancelrajskim stolomDa biste izbegli sve posledice dugotrajnog sedenja, pre svega tokom rada na računaru, najpre obratite pažnju na pravilan položaj tela tokom sedenja. Potom, ne dozvolite sebi da izgubite motivaciju i da prirodu svog posla ističete kao opravdanje za smanjenju fizičku aktivnost, naglašava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu Vita Maksima.

Fizička aktivnost koja bi prekinula dugotrajno sedenje na poslu ne mora da bude odlazak u teretanu ili na bazen za vreme pauze, mada bi vam to svakako bilo od koristi, već to mogu da budu i zaista male stvari.

Primera radi, nemojte iskoristiti pauzu tako što ćete opet sedeti i piti kafu, već desetak minuta prošetajte bržim tempom. Kada god je moguće, prošetajte do kolege, nemojte mu pisati preko računara, potom sami izađite po doručak, a nemojte da koristite to što neko od kolega ionako ide napolje. Pritom, nemojte koristiti lift, idite stepenicama.

Dobro bi bilo da na svakih sat-dva napravite dodatne kratke pauze (5 minuta je sasvim dovoljno), kada možete lagano da se istegnete ili da napravite po nekoliko čučnjeva, zašto ne i sklekova… Ako usvojite ovakve, naizgled male i nebitne navike, već nakon mesec-dva ćete osetiti da imate više energije i znatno ćete smanjiti rizike od posledica dugotrajnog sedenja, objašnjava dr Stojmenović.

Korisni linkovi o bolu u leđima:

Zašto nastaje bol u leđima i kako se leči
Bolovi u leđima mišićnog porekla
Diskus hernija
5 najčešćih pitanja o operaciji lumbalne diskus hernije
6 najvećih zabluda o bolu u leđima

Korisni linkovi o bolu u vratu:

Zašto nastaje bol u vratu i kako se leči
Bolovi u vratu mišićnog porekla
Vratna (cervikalna) diskus hernija
6 najčešćih pitanja o vratnoj diskus herniji

9 korisnika smatra da je korisno.

Kontraceptivne pilule ipak olakšavaju menstrualne bolove?

Postavljeno | January 18, 2012 | Nema komentara

Premda se zvanično ne propisuju za tu svrhu, standardne kontraceptivne pilule ipak mogu da doprinesu smanjenju menstrualnih bolova, pokazala je neuobičajeno dugotrajna, tridesetogodišnja studija švedskih naučnika.

Iako već dugo postoje indicije da standardna oralna kontraceptivna sredstva mogu da doprinesu olakšanju pri bolnim menstruacijama, stručna javnost ima podeljeno mišljenje o tome.

Dismenoreja - bolni menstrualni ciklusi

Više od polovine žena u jednom trenutku života doživljava dismenoreju - bolne menstrualne cikluse

Istraživači za Univerziteta u Geteborgu tvrde da imaju konkretan zaključak. Oni su „regrutovali“ grupe od po nekoliko stotina žena iz Švedske, ukupno njih 1.400, i to u trenutku kada su imale 19 godina. Među učesnicma studije bile su žene rođene 1962, 1972. i 1982. godine. Sve su popunile zdravstvene upitnike pri prvom kontaktu, a potom su im se istraživači obratili pet godina kasnije, kada su imale 24 godine.

U proseku, žene koje su tokom pet godina proteklih između dva ispitivanja redovno uzimale pilule za kontracepciju, prijavile su manje bolne menstrualne cikluse. Pošto ne postoji mogućnost merenja intenziteta (kvaliteta) bola, naučnici nisu mogli da „uočenu“ razliku izraze u konkretnim brojkama. Ipak, svaka treća žena iz grupa onih koje su bile na kontraceptivnim pilulama, prijavila je promenu od „ozbiljnih“ do „umerenih“ bolnih perioda tokom ciklusa.

Naučnici već dugo tragaju za pouzdanim detektorom bola. Nemogućnost da se pouzdano utvrdi ne samo realan intenzitet (kvalitet) bola, već i to da li neko uopšte oseća bol ili ne, sprečava jeftiniju i usmereniju kontrolu bolnih stanja i omogućava njihovu čestu zloupotrebu.

Procenjuje se da više od polovine žena u nekom periodu života pati od bolnih menstruacija, praćenih grčevima i drugim smetnjama. Ovaj skup simptoma naziva se dismenoreja (dysmenorrhoea).

Bol u stomaku može biti posledica genitofemoralne neuralgije„Bolne menstruacije se često javljaju, naročito kod mlađih žena. Čak 50 do 75 odsto njih pati od dismenoreje“, objašnjava dr Ingela Lind, vodeći autor studije. „Saznali smo da postoje značajne razlike u stepenu ozbiljnosti dismenoreje, u zavisnosti od toga da li žene koriste oralnu kontracepciju ili ne“, dodala je ona.

Lindova je objasnila da menstrualne tegobe mogu imati ozbiljan uticaj na život žene, na primer terati je da često odsustvuje sa posla ili iz škole, odnosno da prekida redovne aktivnosti na nekoliko dana tokom svakog meseca. Zato efikasan tretman dismenoreje doprinosi  društvu u celini, a ne samo pogođenim ženama.

Jedno američko istraživanje pokazalo je da se u toj zemlji godišnje gubi i do 600 miliona radnih sati zbog bolnih menstrualnih ciklusa, što američku privredu košta oko dve milijarde dolara.

Švedska studija, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu Human Reproduction, mogla bi da ima značajne implikacije na budući tretman bolnih menstruacija. Naime, Evropska medicinska agencija, koja nadgleda licenciranje lekova u zemljama članicama EU, ne predviđa mogućnost lečenja menstrualnih bolova pilulama za oralnu kontracepciju. Samim tim, lekari nevoljno propisuju takvu terapiju, mada je poznato da neki to ipak rade.

U svakom slučaju, neophodna su dodatna istraživanja, naročito jer mnoge ranije studije nisu mogle da zaključe da postoji bilo kakva čvrsta veza između pilula za oralnu kontracepciju i smanjenja menstrualnih bolova.

Razlika između redovne i urgentne kontracepcije

LekOralna sredstva za standardnu kontracepciju ne treba mešati sa pilulama za urgentnu kontracepciju (tzv. “morning-after” pilule), ni u pogledu ublažavanja menstrualnih bolova niti u bilo kom drugom.

Urgentna kontracepcija ne može i ne sme da zameni standardne kontraceptivne pilule, već se koristi u vanrednim uslovima, nakon rizičnog seksualnog odnosa, kada je verovatnoća oplođenja jajne ćelije velika. Naime, urgentne pilule sadrže više hormona od standardnih kontraceptivnih i zato je njihova redovna upotreba nepreporučljiva.

3 korisnika smatra da je korisno.

Sve više žrtvi slušalica u saobraćaju

Postavljeno | January 17, 2012 | Nema komentara

Da li nosite slušalice dok šetate gradom? Ako je odgovor potvrdan, razmislite o podatku da je za poslednjih šest godina u SAD utrostručen broj registrovanih smrtnih i slučajeva teških povreda pešaka, koji su za uzrok imali slušalice…

Do ovog zabrinjavajućeg zaključka je došao pedijatar dr Ričard Lajkenstajn, koji je sa timom kolega uradio istraživanje dostupnih izveštaja o saobraćajnim nesrećama u kojima su učestvovali pešaci. Njegov tim ukazuje da su potrebna dodatna istraživanja o tome na koje nas sve načine moderni elektronski uređaji, kakvih je sve više, ometaju tokom svakodnevnih aktivnosti.

„Najmanje što možemo da uradimo jeste da upozorimo mlade ljude i roditelje tinejdžera na potencijalne rizike nošenja slušalica u blizini pokretnih vozila“, naglašava dr Lajkenstajn.

Statistika je pokazala oštar rast broja registrovanih smrtnih slučajeva i teških povreda u kojima su učestvovali pešaci koji su u trenutku nesreće nosili slušalice – sa 16 tokom 2004, broj takvih incidenata je u 2011. godini porastao na 47, a u tom periodu ukupno ih je bilo 116. Rad američkih naučnika objavljen je u stručnom časopisu Injury Prevention.

Zanimljivo je da više od polovine zabeleženih incidenata povezano sa vozovima, a ne sa automobilima, ali i da je u velikom broju takvih nesreća osoba koja je upravljala vozom blagovremena pokušala sirenom da upozori pešaka.

Kada su u pitanju saobraćajne nesreće pešaka povezane sa nošenjem slušalica, najviše stradaju mladi, pre svega muškarci mlađi od 30 godina. Najopasnije su, prirodno, urbane sredine.

Moderno društvo u ovom trenutku veoma mnogo zna o opasnostima koje izazivaju mobilni telefoni u saobraćaju, upozorovaju istraživači, ali malo pažnje obraćamo na problem blokiranja čula sluha u neposrednoj blizini saobraćajnih tokova.

Osim neposrednog blokiranja čula sluha, pametni telefoni i prenosni digitalni plejeri, preko kojih danas gotovo svaki tinejdžer sluša muziku, izazivaju i druge smetnje. Kada je mozak izložen dugotrajnom zvučnom stimulansu, on je primoran da automatski preraspoređuje dostupne mentalne resurse.

Kod osoba koje uživaju u muzici slabe pažnja i koncentracija, a informacije koje na podsvesnom nivou prikupljaju druga čula gube na prioritetu. Uopšte, opada „budnost organizma“.

Šta sve radi mozak dok šetamo gradom?

BrainLjudski nervni sistem, naročito kada je izložen velikom broju stimulusa iz spoljne sredine, kao što je to slučaj na gradskim ulicama, u svakom trenutku brižljivo balansira sa prioritetom neverovatnog broja informacija, objašnjava Prof. dr Branislav Antić, neurohirurg, urednik sajta Bol.rs. „Broj operacija koje mozak tokom jedne obične šetnje obavlja na podsvesnom nivou je zapanjujući“, dodaje on.

Mozak stalno skenira lica prolaznika i „traži“ poznanike, raspoznaje različite objekte i figure, razlikuje bezopasnu buku od one koja može da predstavlja opasnost, a u isto vreme mu vaša koža mu govori da li vam je hladno ili vruće, usta mu govore da žvaka koju žvaćete više nije slatka, vaš probavni trakt mu traži da vam naredi da jedete…

„U takvim situacijama, `prestimulisanje` jednog čula, pogotovo vida i sluha, narušava opštu budnost, tj. narušava optimalni balans prikupljanja informacija i smanjuje mogućnost da mozak pravoremeno da prioritet pojedinima“, zaključuje Prof. Antić.

3 korisnika smatra da je korisno.

Upoznajte magnetnu rezonancu

Postavljeno | January 15, 2012 | Nema komentara

Magnetna rezonanca je veoma moćno sredstvo u dijagnostici mnogih oboljenja, a samim tim i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je bezbolan i potpuno neškodljiv.

Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije

Bezbolna, ali ponekad blago neugodna metoda

MRI (Magnetic resonance imaging) je metoda bez jonizujućeg zračenja, bezbolna je i neškodljiva, mada ponekad i blago neugodna. Naime, mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv. Problem može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan. Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije.

Snimak magnetnom rezonancom

Snimak magnetnom rezonancom daje lekarima mogućnost da zavire u unutrašnje strukture tela

Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu. Otvoreni koriste permanentne magnete, a zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. U našoj zemlji, standardni su aparati od 1,5 T.

S druge strane, aparati sa stalnim magnetom manjeg polja (0,2-0,4 T) odlikuju se dužim trajanjem pregleda i manjim brojem mogućnosti, ali su zato mnogo zgodniji (komforniji) i praktično su jedino rešenje za pregled klaustrofobičnih pacijenata.

Svaki MRI aparat sastoji se od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, te računara.

Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?

U prostoriju sa aparatom se ne smeju unositi predmeti od magnetnog materijala. Uz to, u aparat ne smeju “ući” ni baš svi ljudi. Pacijenti sa pejsmejkorom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, oka i u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa nekim veštačkim zaliscima srca i pumpama, kako insulinskim tako i onima za kontrolu bolova, ne mogu se izlagati ovom pegledu.

Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste metal. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i dr, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte koji smanjuju kvalitet dobijenih snimaka.

Magnetna rezonanca u dijagnozi bolova u vratu i leđima

Kod bolova u vratu i leđima, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda! Jako dobro se vide:

  • anomalije  kičmenog stuba
  • povrede kičmenog stuba
  • zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
  • diskus hernija (izletanje kičmenih pršljenova iz svog ležišta)
  • tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
  • bolesti koje zahvataju koštanu srž
  • ciste (arahnoidne, perineuralne, dermoidne, ciste međupršljenskih zglobova)

Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja

MRI pregled, ma koliko bio kvalitetan, nije koristan u dijagnozi primarnih glavobolja (tenziona glavobolja, migrena, Cluster glavobolja).

Razlog je jednostavan – ove glavobolje su oboljenja sama za sebe i nisu uzrokovane tumorima, oštećenjima i anomalijama unutrašnjih struktura i tkiva, kakve MRI aparat inače izvanredno otkriva. Izuzetak je migrenozni infarkt – komplikovana migrena praćena možadnim infarktom.

S druge strane, magnetna rezonanca je nezamenljivo sredstvo za dijagnostiku sekundarnih glavobolja, tačnije oboljenja koja ih izazivaju. Uzroci sekundarnih glavobolja su, dakle, druga, ponekad ozbiljna oboljenja, oštećenja ili tumori.

Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu

Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu je komforniji, ali nema sve mogućnosti i pregledi na njemu traju duže

Evo nekih stanja povezanih sa glavoboljama koje je relativno lako dijagnostikovati uz pomoć magnetne rezonance:

  • Lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrkovane zapaljenskim procesima (upalama) u sinusima, na licu, u ustima, kao i promenama u zglobovima (temporomandibularni zglob)
  • zapaljenski procesi u mozgu, na moždanim ovojnicama, abscesi
  • specifična zapaljenja, tuberkuloza, sarkoidoza
  • tumori mozga, moždanih ovojnica i živaca
  • krvarenje unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili van njega (krvarenje kod povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
  • tromboza venskih sinusa
  • povišen intrakranijalni pritisak
  • epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
  • zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezvnog tkiva
  • parazitne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)

MRI pregledom se mogu dijagnostikovati i glavobolje nastale kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima. Najčešće je to slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

 

57 korisnika smatra da je korisno.

Zavisnici od Interneta i droga imaju „isti“ mozak

Postavljeno | January 14, 2012 | Nema komentara

Zavisnost od Interneta, kao i zavisnost od video igrica, stručnjaci već neko vreme izjednačavaju sa zavisnošću od pojedinih supstanci. Novo istraživanje kineskih naučnika iznedrilo je i nove opipljive dokaze.

Što zbog činjenice da je najmnogoljudnija zemlja na svetu, što zbog specifične socijalne strukture i naglog rasta popularnosti potrošačke elektronike i srodnih tehnologija u pojedinim regionima, a posebno masovnih multiplayer igrica koje se igraju online, Kina je zemlja sa najvećim brojem zavisnika od Interneta i video igrica. Najčešće su to tinejdžeri ili ljudi u ranim dvadesetim godinama.

Zato ne iznenađuje što je tim istraživača Kineske akademije nauka (grad-regija Vuhan) sproveo istraživanje na temu zavisnosti od Interneta. Na osnovu snimaka mozga načinjenih magnetnom rezonancom, upoređena je moždana struktura ukupno 35 osoba uzrasta od 14 do 21 godine. Za sedamnaestoro od njih je prethodno, na osnovu razgovora sa psihologom i posebnog upitnika, utvrđeno da pate od zavisnosti od Interneta.

Upoređivanje snimaka je nedvosmisleno pokazalo da kod „Internet-zavisnika“ postoje promene u beloj moždanoj masi, koja je bogato protkana nervnim vlaknima. Takođe, dopunski testovi pokazali su znakove oštećenja nervnih vlakana u pojedinim reonima mozga. Veruje se da to takvih oštećenja dolazi zbog slabljenja mijelinskog omotača nervnih vlakana, njihovog prirodnog „izolatora“ (ima identičnu funkciju kao plastična izolacija na električnim instalacijama).

Test zavisnosti

Dijagnoza zavisnosti od Interneta postavlja se na osnovu testova (upitnika) i razgovora sa psihologom

Slični obrasci prekida nervnih konekcija u reonima mozga koji kontrolišu ponašanje, emocije i donošenje odluka, pre svega u orbitalno-frontalnom korteksu, mogu se primetiti i na snimcima mozga zavisnika od droga (kokaina, marihuane), alkohola i drugih supstanci.

Zaključak sada mora da se potvrdi novim studijama, zasnovanim na znatno većem uzorku. Uz to, ovakvom metodologijom veoma je teško utvrditi šta je uzrok, a šta posledica. Naime, moguće je da sama psihološka zavisnost menja strukturu mozga, ali i da pojedinci koji već imaju neurološke preduslove, oni koji ne mogu dobro da kontrolišu ponašanje, lakše i češće postaju zavisnici.

U svakom slučaju, eskperti veruju da buduća istraživanja, koja će za „metu“ imati integritet bele moždane mase, mogu da dovedu do novih tretmana bihejvioralnih poremećaja zavisnosti, onih koji nemaju konkretan (hemijski) uzrok.

„Naše istraživanje je pokazalo da zavisnost od Interneta deli iste psihiloške i neurološke mehanizme sa poremećajima zavisnosti od nekih supstanci i drugim poremećajima ponašanja“, objasnio je dr Hao Lei, vodeći istraživač. Rad kineskom tima objavljen je u stručnom časopisu PLoS One.

Jedna ranija studija, koja je istraživala zavisnost od video igrica, iznedrila je vrlo sličan zaključak – kod ljudi koji ne mogu da kontrolišu strast ka video igricama primećene su abnormalnosti u moždanoj strukturi. Stručna javnost je ohrabrena činjenicom da su dve komplementarne studije iznedrile opipljive dokaze za ono što klinička iskustva govore već neko vreme – mozak zavisnika od Interneta i video igrica prolazi kroz iste promene kao i mozak zavisnika od narkotika ili alkohola.

Šta je zavisnost id Interneta?

Zavisnost od Interneta je stanje kada prekomerna upotreba računara i Interneta remeti normalan životZavisnost od Interneta, ili IAD (Internet addiction disorder) stanje je koje je tek nedavno u zapadnoj medicini izjednačeno sa poznatim poremećajima zavisnosti. Iako ga klinička praksa beleži još krajem devedesetih godina prošlog veka, Američka asocijacija psihijatara ga tek 2009. godine uvrštava u zvanični priručnik koji propisuje kriterijume i standarde za mentalne poremećaje (DSMDiagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders).

Premda je ovaj poremećaj i njegovo priznavanje od Američke asocijacije psihijatara i dalje predmet stručnih debata, jer se može manifestovati na mnogo različitih načina i preplitati sa drugim poremećajima ponašanja, pod njim se podrazumeva takva prekomerna upotreba računara i Interneta koja onemogućava uobičajene svakodnevne životne aktivnosti.

Zabeleženo je da zavisnici od Interneta mogu proći kroz sličnu apstinencijalnu krizu kao i zavisnici od narkotika. Kada im se oduzme mogućnost pristupa računaru i Internetu, mogu postati dezorijentisani, agresivni, mogu izgledati bolesno, a čak su primećeni slučajevi nevoljnih (nesvesnih) pokreta prstiju koji „imitiraju“ rad sa računarom.

U najvećem broju slučajeva, simptomi poremećaja spontano prolaze zajedno sa dugotrajnim uzdržavanjem od upotrebe Interneta. U tom smislu, od pomoći mogu biti softver za ograničavanje pristupa Internetu, kakav se instalira na sve računare u okruženju zavisnika, a preporučuje se i bihejvioralna terapija.

8 korisnika smatra da je korisno.

Mesne prerađevine povećavaju rizik od raka pankreasa

Postavljeno | January 14, 2012 | Nema komentara

Mesne prerađevine, poput kobasica, viršli, slanine i drugih suhomesnatih proizvoda, čak i u malim količinama mogu osetno da povećaju rizik od raka pankreasa, nagovestilo je istraživanje švedskih naučnika.

Tačnije, naučnici švedskog Instituta Karolinska su zaključili da se sa konzumacijom svakih novih 50 grama mesnih prerađevina dnevno, što je otprilike jedna viršla ili kobasica, rizik od raka pankreasa povećava za 19 procenata. To znači da praktikovanje doručka koji, primera radi, sadrži dve viršle, rizik od ovog tipa kancera povećava za oko 40 procenata.

Za potrebe nove studije, objavljene u stručnom časopisu British Journal of Cancer, švedski istraživači su analizirali rezultate 11 kliničkih ispitivanja, u kojima je učestvovalo preko 6.600 pacijenata sa rakom pankreasa.

Mesne prerađevine, kao i crveno meso uopšte, ranije su povezane su sa povećanim rizikom od raka debelog creva. Britanski javni zdravstveni sektor, primera radi, ne preporučuje konzumaciju takvih proizvoda u količinama većim od 70 grama dnevno.

U ovom trenutku, stručna javnost nije sigurna da li su sami sastojci mesnih prerađevina direktni uzročnik povećanog rizika, ili je on, zapravo, prisutan zbog povećane telesne težine, koja je česta posledica nezdravhe ishrane. Naime, gojaznost je jedan poznatih faktora rizika za razvoj raka pankreasa. Stoga naučnici ukazuju na neophodnost dodatnih studija.

„Poznato je da crveno meso povećava rizik od raka debelog creva, ali nije poznata povezanost sa drugim vrstama kancera“, objasnila je Prof. Suzana Larson, vodeći autor studije. Zato je ona rezultate svog rada nazvala „prilično kontroverznim“. Njena i preporuka njenih kolega, kao i lekara uopšte, jeste da ljudi treba da izbegavaju crveno meso, a mesne prerađevine da u potpunosti izbace iz jelovnika.

Crveno meso i mesne prerađevine povećavaju rizik od nekih tipova raka

Premda su često veoma ukusne, lekari preporučuju da se mesne prerađevine u potpunosti izbace iz ishrane

Međutim, čak i kada je povećan lošom hranom, rizik od raka pankreasa je relativno mali. S druge strane, iako ovaj tip kancera spada u jedan od ređih (javlja se kod jednog od 80 ljudi), mogućnost njegovog izlečenja je, nažalost, vrlo ograničena, praktično zanemarljiva. Zato je izbegavanje vodećih faktora rizika, pored rane dijagnoze, od presudnog značaja za borbu protiv ove bolesti.

Stručnjaci podsećaju da je pušenje dominatni faktor rizika za nastanak karcinoma pankreasa, a zatim slede neadekvatna ishrana, starija životna dob, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna telesna težina, kao i neke bolesti, poput dijabetesa i ciroze jetre.

Jedna od najpoznatijih žrtvi raka pankreasa je Stiv Džobs, direktor kompanije Apple, od koga se svet u oktobru prošle godine oprostio kao od velikog inovatora i jednog od najvećih industrijalaca modernog doba.

Šta je pankreas?

Pankreas (gušterača) jedna je od najvažnijih žlezda u ljudskom telu, posebna po tome što ima i endokrinu i egzokrinu funkciju (unutrašnje i spoljnje lučenje). Često se kolokvijalno naziva i organom. S jedne strane, ova žlezda u krv luči insulin i glukagon, pa tako regiluše količinu šećera u krvi, a s druge, lučenjem enzima, učestvuje u hemijskoj razgradnji hrane.

8 korisnika smatra da je korisno.

Dojite iako dojene bebe više plaču!

Postavljeno | January 11, 2012 | Nema komentara

Premda je njihova studija pokazala da su dojene bebe „razdražljivije“ i u proseku više plaču od onih koje se hrane mlečnim formulama, britanski eskperti naglašavaju da je to normalno, te apeluju na majke da nastave da doje.

Nije sporno da, čak i u razvijenim zemljama, većina majki isprva teži da isključivo doji novorođenčad. Ipak, statistike su pokazale da značajan procenat njih odustane pre vremena i ishranu prebacuje na mlečne formule za bebe. Prema istraživanjima organizacije Medical Research Council, javno finansiranog tela zaduženog za medicinska istraživanja u Velikoj Britaniji, svega trećina majki doji bebe svih (preporučenih) prvih šest meseci njihovog života.

Pored socijalno-društvenog faktora, najčešći razlog za prekidanje dojenja jeste strah majke (ili oba roditelja) da israhna bazirana isključivo na njenom mleku nije dovoljna za bebu. Taj nerealni strah najčešće je potkrepljen činjenicom da dojene bebe više plaču i ponašaju se „nervoznije“.

Dojenje je optimalna ishrana za bebu

Dojenje je najsigurniji i optimalni vid ishrane za novorođenčad

I sam Medical Research Council sproveo je interesantnu studiju na tu temu. Njihovi analitičari su anketirali 316 majki, od kojih je njih 137 isključivo dojilo, 88 isključivo koristilo flašicu za ishranu bebe, a 91 ishranu bazirala na kombinaciji sopstvenog mleka i formule. Neusmnjivo, studija je pokazala da dojene bebe više plaču i više pokazuju druge znakove razdražljivosti.

To je, međutim, sasvim normalno i ne sme se shvatiti kao negativan signal, upozoravaju eskperti! Plač je prirodna „komunikacija“ između bebe i majke, zapravo jedini način da novorođenče majci „saopšti“ svoje potrebe, kakve god da su. Ne mora se uvek shvatati kao signal gladi, jer je često posledica i razdražljivosti usled umora. 

Stručnjaci zato apeluju na majke da se drže dojenja, jer je to najsigurniji i optimalni vid ishrane za novorođenčad! Bez obzira na to što je bebe koje se hrane iz flašice lakše umiriti, istraživači objašnjavaju da je uzrok tome zapravo prezasićenost (prejedanje).

„Naša saznanja se, suštinski, poklapaju i sa drugim etapama života. Veća količina hrane često smiruje i odrasle ljude, često je smatraju utešnom“, onjašnjava dr Keng Ong, glavni istraživač. Ujedno, bebe koje se hrane mlečnim formulama pokazuju tendenciju bržeg dobijanja na kilaži, dodao je on.

 

4 korisnika smatra da je korisno.
  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.