Bol usled oboljenja perifernih nerava

Postavljeno | July 3, 2011 | Nema komentara

Različita oboljenja mogu dovesti do direktnog ili indirektnog oštećenja perifernih nerava, što je praćeno bolovima i/ili poremećajem funkcije nerva (utrnulost ili „mravinjanje“ u području oštećenog nerva, slabost mišićne snage). U ovim situacijama, najčešće istovremeno oboljeva više nerava, za razliku od kompresivnih neuropatija, kod kojih je oštećen (uklješten) samo jedan.

Najčešći neuropatski sindromi iz ove grupe su:

Dijabetična neuropatija (bolovi kod oštećenja nerava usled dijabetesa)

Alkoholna neuropatija (bolovi kod oštećenja usled alkoholizma)

Paraneoplastična neuropatija (bolovi kod oštećenja nerava usled malignoma)

Renalna neuropatija (bolovi kod oštećenja nerava usled bubrežne slabosti)

Neuropatija kod AIDS-a (bolovi kod oštećenja nerava usled AIDS-a)

Postinfektivna neuropatija (bolovi kod oštećenja nerava usled infekcija)

Toksična neuropatija (bolovi kod oštećenja nerava usled trovanja)

45 korisnika smatra da je korisno.

Bol kod povreda perifernih nerava

Postavljeno | July 3, 2011 | Nema komentara

Povređeni nerv često reaguje upornim i jakim bolom, koji se veoma teško leči. Bol nastaje kod teških povreda nerva (potpuno presecanje), ali i kao posledica minimalnih povreda uz očuvanu nervnu funkciju. Inače, povrede nerava najčešće nastaju kao posledica posekotina i preloma dugih kostiju.

Najtipičniji i najjači bolovi koji nastaju kao posledica povrede nerava su:

Bol u postamputacionom patrljku (stump pain)

Fantomski bol (bol nakon amputacije u nedostajućem ekstremitetu)

Postavulzioni bol (bol u oduzetoj ruci posle čupanja nervnih korenova iz moždine)

Kauzalgija (kompleksni regionalni bolni sindrom

4 korisnika smatra da je korisno.

Drugi bolovi u licu

Postavljeno | July 3, 2011 | Nema komentara

U ovu grupu spadaju pojedini, relativno retki bolovi u licu, koji nisu neuropatskog karaktera, tj. nisu posledica direktnog oštećenja nervnog sitema. Obično su posledica nekih drugih jasno definisanih oboljenja ili neurotskih poremećaja (depresija, anksioznost, opsesivno kompulzivni poremećaj), tako da je bol najčešće udružen sa drugim simptomima.

Najčešći bolovi ovog tipa su:

Temporomandibularna disfunkcija (oštećenje donjeviličnog zgloba)

Temporalni arteritis (oštećenje slepoočne arterije)

Atipični facijalni bol (nejasan bol u licu)

8 korisnika smatra da je korisno.

Centralni neuropatski bolovi u licu

Postavljeno | July 3, 2011 | Nema komentara

Centralni neuropatski bolovi u licu nastaju kao posledica oštećenja moždanog stabla ili mozga. Najčešći uzroci su degenerativna ili zapaljenska oboljenja mozga (multipla skleroza, encefalitis), kao i šlog, a ponekad uzrok nije moguće utvrditi.

Najčešći centralni neuropatski bolovi u licu su:

Anestezija doloroza (gubitak osećaja u licu praćen bolom)

Centralni postinzultni bol (bol u licu posle šloga)

Facijalni bol kod multiple skleroze (bol u licu kod MS-a)

Perzistentni idiopatski facijalni bol (stalni bol u licu nepoznatog uzroka)

Sindrom vatrenih usta (žareći bol u ustima)

Periferni neuropatski (neuralgični) bolovi u licu

Postavljeno | July 3, 2011 | Nema komentara

Periferni neuropatski bolovi u licu nastaju usled oštećenja kranijalnih (moždanih) nerava. Kranijalni nervi su periferni nervi koji oživčavaju regiju glave. Mogu reagovati bolom usled povreda, uklještenja, zapaljenja, a ponekad i bez jasnog uzroka.

Najčešći  periferni neuropatski bolovi u licu su:

Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu)

Glosofaringealna neuralgija (jak bol u grlu)

Genikulatna (intermedijus) neuralgija (jak bol u uhu)

Gornja laringealna neuralgija (jak bol u grkljanu)

Nazocilijarna neuralgija (jak bol u nosu)

Postherpetična neuralgija (bol u licu posle infekcije herpes zoster virusom)

Vrat-jezik sindrom

Optički neuritis (bol u oku usled zapaljenja vidnog živca)

Okularna dijabetična neuropatija (oboljenje vidnog živca usled dijabetesa)

Tolosa-Hunt sindrom

10 korisnika smatra da je korisno.

Bolovi usled rada na računaru – zašto nastaju i kako ih lečiti

Postavljeno | June 30, 2011 | Nema komentara

Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života.

Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu.

Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta?

Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury).

Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg se mišić pripaja za kost. Kod ponavljanih pokreta, zapaljenje tetiva najčešće nastaje na mestu samog pripoja za kost. Pošto se tetiva nalazi u svom omotaču (sinovija), kod ponavljanih pokreta može doći i do njegovog zapaljenja. Tada se govori o tenosinovitisu. U odnosu na mehanizam nastanka, simptomatologiju i načine lečenja, nema bitne razlike između tendinitisa i tenosinovitisa.

Računarski miš

Prsti i šake su najizloženiji RSI povredama

Prilikom rada na računaru, najčešće nastaju promene na tetivama prstiju i šake. Tipičan primer je zapaljenje tetive kažiprsta, koje nastaje usled dugotrajne upotrebe miša. Oboljenje će se češće pojaviti ako se koristi miš neadekvatnog oblika za korisnika, koji njegove prste stavlja u neprirodan položaj, čime se stvara dodatno opterećenje tetiva.

Simptomi i uzroci tendinitisa

Vodeći simptom tendinitisa je bol koji se javlja na zahvaćenom mestu i pojačava se pri pokretima koji angažuju zapaljenu tetivu. Koža iznad tetive može biti crvena i topla. Bol je ponekad prisutan i noću ili kada se ruka “odmara”. U težim slučajevima, pokreti u kojima učestvuje zapaljena tetiva mogu biti bolni do mere da onemogućavaju neke jednostavne svakodnevene radnje, kao što su pisanje, pranje zuba i slično.

U smislu rada na računaru, osnovni rizici za nastanak tendinitisa su:

  • loš položaj tela i/ili ruku pri radu na računaru
  • loša “tehnika” kucanja ili držanja miša
  • posao pretežno vezan za rad na računaru
  • preduga upotreba računara (više od četiri sata dnevno)
  • izbegavanje pauza tokom rada na računaru
  • izbegavanje vežbi (razgibavanje, fizička aktivnost)
  • dugi nokti (uzrokuju nepravilan položaj prstiju)
  • sedeći stil života uopšte
  • nedovoljno spavanje
  • druga oboljenja (dijabetes, reumatična oboljenja)

Zašto nastaju bolovi kod prinudnog položaja tela?

Opterećenje donjeg dela leđa, slabinskog dela kičmenog stuba, nije jednako u svim položajima. Opterećenost je najmanja u ležećem položaju, nešto veća u stojećem, još veća u sedećem, a najveća u pognutom položaju tela. Rad na računaru je povezan sa dugim sedenjem, što samo po sebi znatno opterećuje ovaj segment kičme. Problem je još veći ukoliko je sedenje nepravilno, bez pravog oslonca za leđa, u povijenom ili iskrivljenom položaju, što najčešće i jeste slučaj kod velikog broja ljudi.

Nepravilan položaj leđa tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja leđnih mišića, odnosno prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima, to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u leđima. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnove karakteristike miofacijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena.

Pri radu na računaru veoma je važan i položaj glave. Glava treba da je u uspravnom položaju, oslonjena na kičmeni stub kao “osovinu”. Svaka povijenst (iskrivljenost) glave pri radu opteterećuje vratne mišiće, izazivajući bol u lakšim, te miofascijalni sindrom u težim slučajevima.

Kako sprečiti bolove usled rada na računaru?

Za sprečavanje nastanka ovakvih bolova, od presudnog značaja je adekvatan položaj za vreme rada na računaru. Sedeti treba tako da stopala celom svojom površinom “leže” na podu, a kolena treba da su direktno iznad stopala (pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim). Karlica treba da je lako zabačena, u ravni sa kolenima, ili malo iznad njih. Leđa moraju biti pravilno naslonjena, ramena opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, a glava uspravna, tako da se njome može lako “balansirati”.

Tastatura treba da je postavljena iznad prepona, tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim. Miš treba da je sa strane tastature, i u istoj ravni sa njom. Navika određenog broja ljudi da miša postavljaju ispod nivoa tastature izuzetno je pogrešna! Monitor mora biti direktno ispred glave, a oči u visini ili nešto malo ispod gornje ivice ekrana. Monitor nikada ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti prilikom rada!

Još jedna značajna preventivna mera je doziranje rada. Ovo podrazumeva odgovarajući ritam rada i pauza, te odgovarajuće vežbe u pauzama. Preporučuju se blago razgibavanje, naročito leđa i ručnih zglobova, zatim kratka šetnja, boravak na otvorenom itd. Zdrav stil života (pravilna ishrana, redovan san, rekreacija, izbegavanje stresa), takođe su dobra prevencija oboljenja koja nastaju usled rada na kompjuteru.

Kako treba sedeti prilikom rada na računaru

Osnovne smernice za pravilan položaj tela tokom rada na računaru

Kako lečiti?

U blažim oblicima pomenutih oboljenja, najbolje je primeniti produženi odmor. Potrebno je staviti ruku u uzdignut, “antigravitacioni” položaj. Druga efikasna metoda je hlađenje bolnog mesta – ukoliko imate ovakve probleme, masirajte bolno mesto ledom, tri puta dnevno, po dvadesetak minuta.

Medikamentozno lečenje ovakvih bolova podrazumeva upotrebu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, naproksen, acetilsalicilat), koji smanjuju bol i saniraju upalu. U najekstremnijim slučajevima, primenjuje se i lokalna infiltracija kortikosterodinim rastvorima, koji imaju jak antizapaljenski (antiupalni) efekat.

Izbor tastature i miša

MišIako se na prvi pogled možda i ne čini tako, skupe tastature i miševi, za koje proizvođači kažu da su posebnog, ergonomskog oblika, nisu čvrsta, univerzalna garancija za sprečavanje bolova. Daleko od toga da ih ne treba preporučiti, ali je činjenica da apsolutno svaka tastatura i miš nose rizike. Pravilnije je reći da su dobar miš i tastatura osnovni preduslov za praktikovanje drugih saveta za prevenciju, a to je pre svega pravilan položaj tela i ruku.

Takođe, ne postoje miš i tastatura koji univerzalno odgovaraju svakom čoveku. Na udobnost utiču mnogi subjektivni faktori, poput veličine šake, dužine prstiju, širine ramena itd. Zato ne dozvolite da vas neko drugi ubeđuje u to kakvi vam miš i tastatura odgovaraju, već uvek pokušajte da sami oprobate uređaje pre nego što ih kupite. Najvažnije je da su vama udobni.

Tzv. track-ball miševi mogu biti mnogo bolje rešenje od standardnih, ako možete da se naviknete na njih. U pitanju su uređaji kod kojih optički (ili laserski) senzor ne radi putem interakcije sa podlogom, već “prati” pokrete kugle koja se nalazi na gornjoj strani. Tako track-ball uređaji ne zahtevaju pokrete cele šake, već samo pomeranje dva ili tri prsta. Pritom se ne “klikće” kažiprstom, već najčešće palcem, što je dosta lakše.

 

Video: Explania.com

39 korisnika smatra da je korisno.

Sve više ljudi pobeđuje rak

Postavljeno | June 29, 2011 | Nema komentara

Broj osoba koje su preživele rak, a naročito rak dojke, prostate ili rak debelog creva, u stalnom je porastu. Ovaj ohrabrujući zaključak rezultat je istraživanja američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju.

Iako se ovaj centar bavio samo podacima za SAD, stručnjaci tvrde da se isti zaključak može primeniti i na gotovo sve evropske razvijene zemlje. Uzrok ovog pozitivnog trenda je sve bolja tehnologija za rano otkrivanje kancera, opšta svest javnosti o važnosti prevencije i rane dijagnoze malignih oboljenja, kao i poboljšan i unapređen dijapazon načina lečenja. Primera radi, u Americi je 1971. godine zabeleženo tri miliona pacijenata koji su preživeli rak, dok je broj zvanično izlečenih u 2007. godini iznosio 11,7 miliona.

breast cancerIzveštaj Centra za kontrolu bolesti i prevenciju govori da čak dve trećine obolelih od raka žive najmanje pet godina nakon dijagnoze. Kod pacijenata koji su uspeli da i definitivno pobede opaku bolest, kao najznačajniji faktor u izlečenju ističe se rana dijagnoza. To naročito važi za tri vrste raka kod kojih su zabeležene najveće šanse za izlečenje – naime, više od polovine preživelih, izlečeno je od raka dojke, prostate ili od raka debelog creva. Američki lekari ističu i važnu ulogu preživelih u modernom društvu, pre svega u domenu edukacije.

Video: BioDigital

 

1 korisnik smatra da je korisno.

Osteoporoza – tihi kradljivac kostiju

Postavljeno | June 29, 2011 | Nema komentara

Pretpostavlja se da će u budućnosti osteoporoza predstavljati sve veći medicinski i društveno-ekonomski problem. Ne samo što može da ima pogubni uticaj na kvalitet života starijih ljudi, već oni mogu postati i teret svojoj neposrednoj okolini i zdravstvenom sistemu.

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju koja rezultuje smanjenom koštanom masom. Time opada kvalitet kostiju, koje postaju podložnije prelomima. Usled osteoporoze, kosti mogu toliko oslabiti da se prelomi ne dešavaju samo pri dramatičnim padovima, već i kao posledica bezazlenijih, svakodnevnih životnih radnji i pokreta.

Čovek, naročito dok je mlad, kvalitet svojih kostiju uzima zdravo za gotovo i ne razmišlja puno o tome. Međutim, treba imati u vidu da je telo bez jakih kostiju isto što i građevina bez dobre armature. Uz to, osteporoza uopšte nije toliko retka da o njoj ne treba razmišljati već u „najboljim godinama“. Približno 10 odsto celokupne ljudske populacije ima osteoporozu, pri čemu je ona znatno češća kod žena. Procenjuje se da jedna od četiri žene i jedan od osam muškaraca starijih od 50 godina boluje od ove bolesti.

Zašto je osteoporoza „podla”?

Prelomi kostiju mogu biti naročito opasni i komplikovani u starijoj životnoj dobi, i zbog njih se starijim ljudima praktično neprovatno narušava kvalitet života. Često mogu dovesti do trajne invalidnosti, a naročito je opasan prelom kuka. Čak jedna četvrtina osoba umire u prvoj godini nakon preloma kuka (usled raznih komplikacija), a većina ostalih zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Kod pacijenata sa osteoporozom, najčešći su prelomi kičmenih pršljenova, butne kosti i kostiju podlaktice.

Osteoporosis

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako je koštana gustina manja za 2,5 ili više standardnih devijacija u odnosu na prosečnu koštanu gustinu mladih osoba, radi se o osteoporozi

Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine, ali problem može biti činjenica da osteoporoza najčešće nije praćena izraženim simptomima. Pacijent jednostavno ne oseća nikakve tegobe, sve dok se ne desi prelom. Takođe, široko dostupnim dijagnostičkim metodama (klasična radiografija), osteoporoza se detektuje tek kada je došlo do gubitka 25-40%  koštane mase, a savremeniji aparati nisu dovoljno rasprostranjeni u Srbiji i regionu.

Najpreciznija i najsavremenija metoda merenja koštane gustine je tzv. DEXA (osteodenzitometrija X zracima dvostruke energije). Definicija osteoporoze koju je dala Svetska zdravstvena organizacija, odnosi se na koštanu gustinu merenu upravo ovom metodom. Iako njen naziv zvuči komplikovano i „opasno“, treba znati da snimanje traje svega oko pet minuta, a količina zračenja koju pacijent „upija“ tokom pregleda je zanemarljiva. Naravno, uvek je neophodno ispitati i moguće sekundarne uzroke osteoporoze (druga oboljenja koja je mogu uzrokovati).

Dijagnostika u Srbiji

OsteoporozaZbog malog broja DEXA aparata na ovim prostorima, ultrazvučna osteodenzitometrija umnogome dobija na značaju kao dijagnostička metoda za osteporozu. Prednost ultrazvučnih aparata je što su prenosivi i relativno jeftini.

S obzirom da se definicija SZO odnosi na koštanu gustinu merenu na DEXA aparatima, ultrazvučna osteodenzitometrija je po pravilu  „screening“ metoda, mada se u ogromnom procentu nalazi poklapaju i mogu se bez veće bojazni koristiti za terapijski pristup.

Osteoporoza se može sprečiti!

Nepromenljivi nasledni činioci utiču na 80 odsto kvaliteta kostiju (koštane gustine). Srećom, na preostalih 20 procenata faktora možemo da utičemo, a to može biti sasvim dovoljno za bezbrižniju starost. Svakako, najvažnija je pravilna ishrana, kojom će se obezbediti dovoljan unos kalcijuma i vitamina D. Veoma je važna i svakodnevna fizička aktivnost. Na smanjenje koštane mase utiču i pušenje, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića i kafe. Dakle, zdrav život, uopšteno gledano, najbolja je prevencija u borbi protiv ove bolesti.

Postoje i neki drugi rizici (sekundarni faktori) za nastanak osteporoze, na koje takođe treba obratiti pažnju. To su pre svega oboljenja štitaste i paraštitastih žlezda, zatim neke bolesti organa za varenje, reumatoidni artritis i neke neuropsihijatrijske bolesti. Nepovoljan uticaj mogu imati i pojedini lekovi – to su najpre glukokortikoidi (stereoidni hormoni koji deluju na metabolizam glukoze), a zatim lekovi protiv depresije i epilepsije.

S obzirom da dijagnoza osteporoze obično stigne prekasno, vrlo je važno usvojiti i kulturu preventivnih pregleda. Preporuka je da se osteodenzitometrija uradi ženama starijim od 65 godina, ženama u menopauzi koje imaju najmanje jedan od faktora rizika za nastanak osteoporoze, svakoj ženi sa spontanim prelomom kosti, osobama čija se visina umanjila za najmanje 2,5 cm itd.

Diet for osteoporosis

Pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, izbegavanjem pušenja, alkoholnih pića i kafe, mladi će omogućiti da njihove kosti postignu maksimalnu, genetski određenu koštanu gustinu

Kako živeti sa osteoporozom?

Kada se postavi dijagnoza, neophodna je, pre svega, procena rizika od preloma, kao i otpočinjanje terapije, čiji je cilj da se prelomi spreče. Osim terapije, pacijent mora „uskladiti” pojedine životne navike sa svojom bolešću – moraju se izbegavati situacije koje direktno mogu da vode prelomu kostiju. Izuzev samih padova, treba obratiti pažnju i na druge najvažnije faktore rizika za prelom, kakvi su starost „prethodne frakture“, glukokortikoidna terapija, porodična istorija frakture kuka, niska telesna težina, pušenje, prekomeran unos alkohola, reumatoidni artritis i sekundarna osteoporoza (uzrokovana drugim bolestima).

Lekovi koji se mogu smatrati zlatnim standardom u lečenju osteoporoze svakako su bifosfonati. Oni značajno usporavaju razgradnju kosti i omogućuju porast koštane mase. Svakako, primenjuju se uz preparate kalcijuma i vitamina D. Treba znati da primena ovakvog tretmana zahteva strpljenje – iako nije striktno određena, iskustva su pokazala da za dobar efekat treba 3-5 godina. Koštanu gustinu treba kontrolisati posle najmanje godinu dana lečenja.

Kako ćemo se u budućnosti boriti sa osteoporozom?

Istraživanja i studije o ovoj bolesti idu pre svega u pravcu stvaranja uslova za postizanje optimalne koštane mase kod mladih ljudi, zatim ka identifikovanju  genetskih faktora, optimizaciji terapije glukokortikoidima i sintetisanju onih lekova koji ne utiču na kvalitet kostiju. Mnoga istraživanja su usmerena i u pravcu razvoja novih anabolnih lekova, a velika pažnja je posvećena i prevenciji sekundarne osteoporoze (pravovremeno otkrivanje svih drugih bolesti i faktora koji mogu doprineti razvoju bolesti).

Naravno, od velike važnosti je i edukacija mladih ljudi, jer je briga o kvalitetu kostiju samo još jedan od bitnih faktora „ulaganja u starost“. Što je najvažnije, pridržavajući se osnovnih saveta za prevenciju osteoporoze, smanjujemo rizik i od najvećeg broja drugih opasnih bolesti sa kojima možemo biti suočeni u starijem dobu.

Kada nastaje osteoporoza?

OsteoporosisMaksimalna koštana gustina postiže se između 25. i 30. godine života. Posle toga, koštana masa se do 50. godine života smanjuje za 0,5-1% godišnje. Nakon menopauze, gubitak može iznositi i do 10% godišnje. Naročito je velik gubitak u prvih 5-10 godina menopauze. Kod osoba starijih od 70 godina, zbog slabijeg stvaranja vitamina D, nastaje senilna osteoporoza.

 

20 korisnika smatra da je korisno.
  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.