Lumbalna spinalna stenoza

Postavljeno | May 15, 2011 | Nema komentara

Lumbalna kičma

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Lumbalna spinalna stenoza je suženje slabinskog dela kičmenog kanala, najčešće usled degenerativne bolesti lumbalne kičme. U suženom kanalu dolazi do uklještenja nervnih korenova, što se manifestuje bolom u leđima i nogama, kao i odgovarajućom neurološkom simptomatologijom.

Stenoza lumbalnog dela kičmenog stuba može biti centralna, lateralna i foraminalna. Ipak, da bismo upoznali svaku pojedinačno, prvo moramo upoznati osnovnu anatomiju lumbalnog (slabinskog) dela kičmenog stuba.

Slabinska kičmaLumbalni deo kičmenog stuba je sastavljen iz pet pršljenovaod 1. do 5. lumbalnog (L1 do L5). Pršljenovi su naslagani jedan iznad drugog i međusobno povezani malim, parnim zglobovima. Između susednih pršljenskih tela nalaze se diskusiželatinozne pločice čija je uloga da, absorbujući mikrotraume kojima je kičmeni stub svakodnevno izložen, štite koštane strukture. Između pršljenskih tela i njihovih nastavaka (lamine) nalazi se pršljenski otvor.

Otvori, poređani jedan iznad drugog, grade kičmeni kanal, koji se pruža čitavom dužinom kičmenog stuba. U vratnom i grudnom delu kičmenog kanala smeštena je kičmena moždina, a u slabinskom (lumbalnom) su nervni korenovi, skupljeni u snop sličan konjskom repu (cauda equina). Razlikujemo centralniširi deo kičmenog kanalaspoljašnji (lateralni), između zadnje strane tela i međupršljenskog zgloba. Ovaj deo se označava kao lateralni recesus, a na njegovom kraju se nalazi međupršljenski otvor (foramen), kroz koji nervni koren napušta kičmeni kanal.

Slabinska kičma je najopterećenija, jer nosi najveću težinu tela. Zato su, posebno u donjem delu slabinske kičme, degenerativne promene najizraženije. Starenjem, diskusi gube vodu, smanjuje se njihova težina i slabi zaštitna uloga. Međupršljenski zglobovi trpe veće opterećenje, usled čega hipertrofiraju (uvećavaju se), a zglobna čaura zadebljava.

Istovremeno dolazi do reaktivnog zadebljavanja i kalcifikacije kičmenih veza (ligamenata). Degenerisani disk se pomera iz ležišta u međupršljnskom prostoru, što dovodi do delimičnog odlubljivanja periosta (pokosnice) na ivicama pršljenskih tela i nastanka osteofita (koštanih izraštaja).

Centralna lumbalna spinalna stenoza

Centralna lumbalna spinalna stenoza je suženje centralnog dela slabinskog kičmenog kanala, sa posledičnim uklještenjem nervnih korenova. Dominantni simptom je bol u nogama, praćen trnjenjem i sniženejm senzibiliteta. Moguća je manje ili više izražena slabost mišića, što otežava hodanje. Mogu se javiti i sfinkterijalne tegobe (poremećaj funkcije mokrenja i pražnjenja debelog creva, kao i smetnje potencije kod muškaraca).

Nastale degenerativne promene na slabinskoj kičmi (hipertrofija zglobova i zadebljanje zglobnih čahura, zadebljanje i kalcifikacija ligamenta, diskus hernija i osteofitoza) sužavaju kičmeni kanal i dovode do centralne stenoze i pritiska na snop nervnih korenova cauda equina. Stenoza, sužavanje kičmenog kanala, najčešća je u prostoru između četvrtog i petog (L4/L5) i trećeg i četvrtog pršljena (L3/L4). Stenoza može biti izazvana i spondilolistezom (pomeranjem pršljena), kao i drugim patološkim procesima kao što su spinalni tumori i infekcije.

Savremena dijagnostika podrazumeva primenu magnetne rezonance ili multislajsnog skenera. Neke druge metode, kao što je lumbana mijelografija, danas se retko koriste.

Lečenje

U blažim slučajevima stenoze lečenje je konzervativno, pri čemu se primenjuju lekovi (obični analgetici, NSAIL, anksiolitici i antidepresivi) i fizikalne procedure (fizikalna terapija).

U težim slučajevima, posebno kod prisustva mišićnih slabosti ili sfinkterijalnih smetnji, potrebno je operativno lečenje. Postoji više različitih hirurških tehnika, ali sve imaju isti cilj: otvaranje i proširivanje kičmenog kanala i oslobađanje uklještenih nervnih struktura.

Lateralna lumbalna spinalna stenoza

Osnovni znak lateralne lumbalne spinalne stenoze je bol koji ide niz nogu, praćen trnjenjem, mravinjanjem i sniženjem senzibiliteta. Bol nastaje usled pritiska na nervni koren u suženom lateralnom recesusu, a jedna od karakteristika ovakvog bola je njegova aktivacija nakon hodanja (claudicatio neurogenes). Pri hodu, naime, dolazi do prekomernih pokreta u degenerisanim međupršljnskim zglobovima i nadražja bliskih nervnih korenova, koji reaguju bolom. U izraženijim slučajevima moguća je slabost mišića zahvaćenog od strane pogođenog nervnog korena.

Lateralna lumbalna stenoza je, dakle, suženje lateralnog recesusa. Lateralni recesus je uski deo kičmenog kanala između zadnje strane pršljenskog tela i međupršljenskog zgloba, a normalno se odlikuje promerom iznad 3 mm. Inače, lateralna je najčešći vid spinalne stenoze. Nastaje kao posledica degeneracije i izletanja diskusa, hipertrofije međupršljenskih zglobova, osteofitoze ili spondilolisteze.

Savremena dijagnostika podrazumeva primenu magnetne rezonance ili multislajsnog skenera. Neke druge metode, kao što je lumbana mijelografija, danas se retko koriste.

Lečenje

U blažim slučajevima stenoze lečenje je konzervativno, pri čemu se primenjuju lekovi (obični analgeticiNSAILanksiolitici antidepresivi) i fizikalne procedure (fizikalna terapija).

Hirurško lečenje podrazumeva proširivanje lateralnog recesusa i oslobađenje uklještenog korena.

Foraminalna lumbalna stenoza

Osnovni simptom foraminalne stenoze je bol u nozi praćen praćen poremećajima senzibiliteta, a ponekad i mišićnom slabošću.

Foraminalna stenoza je suženje međupršljenskog otvora (foramena) usled degenerativnih promena na lumbalnoj (slabinskoj) kičmi - to mogu biti diskus hernija i hipertrofija (uvećenje) međupršljnskih zglobova. Usled suženja međupršljenskog otvora, dolazi do uklještenja nervnog korena koji kroz otvor izlazi iz kičmenog kanala. Posledica uklještenja je radikularni bol (bol u području koji oživčava uklješteni koren), praćen trnjenjem i sniženjem senzibiliteta, a moguća je i slabost mišića inervisanih od istog korena.

Na primer, ukoliko je sužen međupršljenski otvor između četvrtog slabinskog (L4) i petog slabinskog (L5) pršljena, uklješten je peti slabinski (lumbalni) koren. Javljaju se bol u nozi, sniženje senzibiliteta na unutrašnjoj strani stopala i oslabljen pokret stopala prema gore (pacijent ne može da hoda na peti).

Savremena dijagnostika podrazumeva primenu magnetne rezonance ili multislajsnog skenera.

Lečenje

Lečenje je u blažim slučajevima konzervativno i svodi se na lekove. Primenjuju se obični analgeticiNSAILanksiolitici i miorelaksansi (lekovi za opuštanje mišićnog spazma).

U težim slučajevima se primenjuje hirurško lečenje: proširivanje međupršljenskog otvora i oslobađanje korena (foraminotomija i radikularna dekompresija).

85 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.