Lumbalna diskus hernija

Postavljeno | May 15, 2011 | 5 komentara

Discus hernia

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su:

  • Bol u donjem delu leđa i nozi
  • Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena
  • Oslabljena pokretljivost stopala
  • Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)

Bol je najčeši simptom lumbalne diskus hernije. Obično se iz leđa spušta zadnjom ili spoljašnjom stranom noge do stopala. Pojačava se pri kašljanju i kijanju. Veoma je jak, sevajući i dugotrajan. Često onemogućava normalan san, što zamara pacijente i dodatno pogoršava stanje. Istovremeno sa bolom, javljaju se i snižen osećaj i trnjenje u nozi, a moguća je i slabost stopala. Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, pražnjenja debelog creva i potencije kod muškaraca) su najteži, ali srećom i najređi simptomi lumbalne diskus hernije.

Kičmeni stub je, usled svakodnevnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera - upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.

Sadržaj vode u diskusima novoređenčadi je oko 88%, ali se on starenjem postepeno smanjuje, tako da u sedamdesetim godinama života iznosi oko 70%. Diskusi starenjem gube vodu, smanjuju im se težina i elestačnost, a time i zaštitna uloga. Ovom procesu, označenom kao degeneracija diskusa, doprinosi i opterećenost diskusa u toku života (teži fizički ili poslovi vezani za stalno sedenje).

Diskusi između četvrtog (L4) i petog lumbalnog (L5), te petog lumbalnog i prvog sakralnog (krsnog) pršljena (S1), degenerišu češće od ostalih, pošto donji deo lumbalne (slabinske) kičme nosi veliku težinu tela i trpi najveće opterećenje. Kao rezultat degeneracije diskusa, nastaju lumbalna diskus hernija i lumbalna spondiloza (degenerativna bolest lumbalne kičme).

Iako u retkim slučajevima može da “izleti” i zdrav diskus, osnovni preduslov za nastanak diskus hernije je njegova prethodna degeneracija. Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena. Diskus, usled delimičnog ili potpunog izletanja iz ležišta, pritiska  jedan ili više nervnih korenova (uklještenje), što uzrokuje odgovarajuću simptomatologiju.

Diskus hernijaKod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu. Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom područiju, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.

Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.

Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca. Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.

Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinaeCauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.

Zlatni standard u dijagnostici lumbalne diskus hernije je magnetna rezonanca. Dijagnoza je moguća i pomoću multislajsnog skenera.

Lečenje

Fizikalna terapijaLečenje lumbalne diskus hernije može biti konzervativno i operativno. Počinje sa konzervativnim (izezev sindroma caudae equinae, koji je indikacija za hitnu operaciju), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima neuspeha konzervativne terapije.

Konzervativna terapija podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišićnog grča), kao i fizikalnih procedura. Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova. Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju sporadično, odnosno po potrebi. Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.

U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal).

Zlatni standard u hirurškom lečenju je mikrohirurška discektomija (odstranjenje pomerenog diskusa uz pomoć operacionog mikroskopa). Operacija se radi u opštoj anesteziji, traje oko jedan sat, a u bolnici se ostaje oko tri dana. Spada u rutinske operacije sa malim procentom operativnih komplikacija.

Pročitajte i pet najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju o operaciji lumbalne diskus hernije

 

Kako diskusi degeniršu i “izleću”, možete videti na ovoj animaciji:

197 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. radmila

    imam dve diskus hernije.preporucena mi je operacija.Inekcije vise ne deliju,tj.slabo deluju i zadnji put mi je otkazala desna noga .Da li da idem?

    Bol.rs Reply:

    @radmila, Na ovakvo pitanje je nemoguće odgovoriti bez detaljnog pregleda i uvida u snimke i drugu dokumentaciju.

    DaniloMarta Reply:

    @Bol.rs, kako mogu stupiti s vama u kontakt,preko skypea msn-a ili telefona,da vam opisem kakve ja imam probleme velike s krstima i da me savjetujete sto da radim.
    stvarno imam velike probleme s kristima…
    hvala unaprijed

    Bol.rs Reply:

    @DaniloMarta, Najbolje je da koristite kontakt formu za pitanja lekarima koja se nalazi na ovom linku: http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka

    DaniloMarta Reply:

    @radmila, imas li skype ili msn ili facebook da stupim u kontakt s tobom jer imam ja problema velike s krstima?
    hvala unaprijed

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.