Cervikalna spondiloza

Postavljeno | May 15, 2011 | Nema komentara

Bol u vratu često nastaje zbog cervikalne spondiloze

Zanima te ova tema? Postavi pitanje našem stručnjaku

Bol u vratu, bez ili sa drugim simptomima, najčešće je uzrokovan cervikalnom spondilozom, odnosno degenerativnim oboljenjem vratne kičme. Cervikalna spondiloza podrazumeva degeneraciju (propadanje) pojedinih struktura kičmenog stuba.

Najčešće propadaju intervertebralni (međupršljenski) diskusi, veze (ligamenati) i zglobovi. Znaci cervikalne spondiloze na radiografskim snimcima sreću kod 25-50% ljudi u petoj, te čak kod oko 85% osoba u šestoj deceniji života.

Degenerativna bolest vratne kičme nastaje postepeno i ima spor, progredirajući tok. Što je čovek stariji, degenerativne promene su izraženije. Na izraženost, pored starosti, utiču i urođena sklonost, opterećenost vratne kičme u toku života, te neka oboljenja i povrede.

Kako počinje proces propadanja?

Degenerativni proces počinje na međupršljenskim diskusima, njihovom postepenenom dehidratacijom (gubitkom vode). Naime, kod novoređenčeta, sadržaj vode u diskusu iznosi oko 88%, a u sedmoj deceniji života oko 70%.

Dehidrirani diskus gubi na težini i postaje manje elestičan, čime se umanjeje njegova sposobnost absorbcije mikrotaruma i zaštite koštanih elemenata. Zbog toga međupršljenski zglobovi trpe veće opterećenje, razlabavljuju se i dolazi do povećanja pokretljivosti, što dodatno opterećuje diskuse, doprinoseći još izraženijoj degeneraciji.

Vratni deo kičmenog stubaDegenerisani diskus je sklon pomeranju iz ležišta u međupršljenskom prostoru (vratna diskus hernija). Pomereni diskus podiže deo periosta (pokosnica) sa pršljenskih tela, što dovodi do reaktivnog stvaranja koštanih izraštaja (osteofita). Zadebljava zglobna čaura, hipertrofišu (uvećavaju se) zglobni nastavci i kalcifikuju i zadebljavaju kičmene veze (ligamenti).

Pomenute promene su međusobno povezane kao delovi istog procesa – degenerativne bolesti vratne kičme. Pritom, diskus hernija, novonastale degenerativne tvorevine i zadebljali ligamenti sužavaju kičmeni kanal (vratna spinalna stenoza) i pritiskaju nervne element, izazivajući novi bol i  odgovarajuću neurološku simptomatologiju.

Klinički pokazatelji cervikalne spondiloze

Osnovni klinički pokazatelji cervikalne spondiloze, degenerativne bolesti vratnog dela kičmenog stuba, jesu bol u vratu, radikulopatija (oštećenje nervnih korenova) i mijelopatija (oštećenje kičmene moždine).

Bol u vratu se obično javlja na zadnjoj strani vrata i ima tendenciju prenošenja u potiljak i predeo između lopatica. Pojačava se pri pokretanju vrata.

Cervikalana radikulopatija (oštećenje nervnih korenova) nastaje kao posledica pritiska na nervni koren. Manifestuje se bolom i poremećajem senzibiliteta (snižen osećaj, trnjenje, mravinjanje) u delu ruke čija inervacija potiče od oštećenog korena, kao i slabošću mišića inervisanih od datog korena. Degenerativne promene su najizraženije na donjim vratnim pršljenovima, jer oni trpe najveće opterećenje. Zbog toga se najčešće viđa radikulopatija šestog (C6), sedmog (C7) i osmog (C8) cervikalnog nervnog korena.

Kako prepoznati najčešće radikulopatije?

Radikulopatija korena C6 se karakteriše bolom i poremećajem senzibiliteta u zadnjoj strani vrata, prednjoj strani nadlakta, spoljnjoj strani podlakta, zadnjoj strani šake i kažiprstu. Oslabljeni su savijanje ruke u laktu i opružanje šake.

Kod radikulopatije korena C7, bol i poremećaji senzibiliteta su u zadnjoj strani vrata, ramenu, zadnjoj strani nadlakta, podlakta i u srednjem prstu. Oslabljeno je opružanja podlakta.

Kod radikulopatije korena C8, bol sa poremećajem senzibiliteta “ide” unutrašnjom stranom podlakta u mali prst. Granice bola i poremećaja senzibiliteta nisu oštre, tako da su u kliničkoj slici česta preklapanja.

Mijelopatija je posledica većih izletanja (hernijacija) diskusa ili izražene degenerativne stenoze (suženja) kičmenog kanala. Pritisnuta je kičmena moždina pa, pored bolova i mišićnih slabosti u rukama kao posledice radikularne kompresije, dolazi do slabosti i kočenja u nogama (spastična parapareza), bez ili sa poremećajem funkcije mokrenja.

Lečenje

Konzervativno lečenje podrazumeva primenu običnih analgetika, NSAIL, anksiolitika, kao i fizikalne terapije.

Operativno lečenje podrazumeva otklanjanje pritiska na nervne strukture. Primenju se različite hirurške intervencije, u zavisnosti od vrste i uznapredovalosti degenerativnog procesa. To mogu biti odstranjenje diskus hernije ili dekompresivna laminektomija (proširenje kičmenog kanala).

Pročitajte i najčešća pitanja o vratnoj diskus herniji.

78 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.