Zašto se javlja zujanje u uhu?

Postavljeno | January 7, 2012 | Nema komentara

Tinitus - zujanje u uhu


Svakome ponekad „zazuji” u uhu i tada obično usledi narodna pitalica za sreću: Koje mi uho zuji? Međutim, ima ljudi sa stalnim, danonoćnim zujanjem u uhu, koji su daleko od bilo kakve sreće, jer im se život može pretvoriti u pravi pakao.

Zujanje u uhu ili tinitus je osećaj (percepcija) zvuka bez prisustva spoljnjeg zvučnog stimulusa. Tačnije, čovek čuje ono čega nema. Oko 10 odsto odraslih ima zujanje u uhu/ušima, pri čemu je ova pojava zastupljenija u starijem dobu i kod muškaraca. Kod jedne četvrtine pacijenata, zujanje u uhu se vremenom pojačava.

Zujanje u uhu može biti različite jačine i kvaliteta. Pacijenti ga opisuju ka pulsiranje, zujanje, šištanje, žubor vode, zvuk cvrčka, zviždanje, fijukanje, duvanje vetra i slično.

Tinitus, nažalost, mogu izazvati različita patološka stanja u predelu glave i vrata, tako da dijagnoza nije uvek jednostavna. Često i nije moguće utvrditi razlog za ovu pojavu. U svakom slučaju, radi se o problemu koji je teško ignorisati, jer remeti koncentraciju, normalan tok misli, spavanje i druge svakodnevne radnje. Uzroci zujanja u uhu mogu biti:

1. Promene na krvnim sudovima glave i vrata

Pod takvim promenama podrazumevaju se oboljenja koja karkteriše promena protoka kroz krvne sudove u glavi ili vratu. Oboljenja iz ove grupe su stenoze (suženja arterija), arterivenske malformacije i paragangliomi. Najčešće se radi o prolasku krvi kroz arterijska suženja (stenoze), što stvara karakterističan pulzacioni, šišteči zvuk u jednom ili oba uha.

2. Spazam (grčenje) mišića srednjeg uha

Bubna opna se nalazi na dnu spoljašnjeg ušnog kanala. Zvučni talasi dovode do treperenja bubne opne i tim putem se zvuk prenosi u srednje, a potom i unutrašnje uho. Mali mišići u uhu imaju ulogu zatezača bubne opne. Međutim, ako dođe do njihovog spazma, automatski zatreperi i opna, što može biti uzrok zujanja u uhu.

Tinitus - zujanje u ušima

Često, uzrok zujanja u uhu uopšte nije moguće odrediti


3. Promene (oboljenja) u samom uhu:

  • slabost sluha izazavana bukom
  • otoskleroza (okoštavanje slušnih koščica)
  • otitis (zapaljenje uha)
  • formiranje cerumenskog čepa (stvrdnuta mast u spoljašnjem ušnom kanalu)
  • nagli gubitak sluha

4. Neurološki (neurohirurški) uzroci:

  • povrede glave
  • povrede vrata
  • multipla skleroza – degenerativno oboljenje nervnog sistema koje dovodi do promena u moždanom stablu (mesto „nastanka“ slušnog živca) ili u delovima mozga koji povezuju unutrašnje uho, kao organ sluha, sa centrom za sluh u odgovarajućim delovima moždane kore
  • tumori zadnje lobanjske jame – to mogu biti švanomi i drugi tumori koji se nalaze u blizini bočne strane moždanog stabla, gde dolaze u kontakt sa slušnim nervom
  • vaskularna kompresija slušnog živca – u zadnjoj lobanjskoj jami, na mestu „nastanka“ slušnog živca iz moždanog stabla, arterija može da „nalegne“ na živac i da ga nadražuje svojim pulsiranjem, što dovodi do zujanja u uhu

5. Infektivna oboljenja:

  • lajmska bolest (posledica ujeda krpelja)
  • meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica)
  • sifilis

6. Upotreba pojedinih lekova:

  • acetilsalicilna kiselina
  • NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)
  • aminoglizidni antibiotici
  • diuretici (lekovi za izmokravanje)
  • hemioterapeutici (lekovi za lečenje malignih tumora)

7. Idiopatski tinitus (zujanje u uhu nepoznatog uzroka)

Dijagnoza idiopatskog tinitusa se postavlja nakon detaljnog pregleda i dopunskih ispitivanja, odnosno nakon isključenja svih poznatih uzroka zujanja u uhu. Slično kao kod hroničnih bolova, zujanje u uhu se samostalno, ili još češće udruženo sa drugim simptomima, viđa i kod fenomena somatizacije, pojave gde se psihički problemi doživljavaju kroz odgovarajuće telesne tegobe.

Lečenje zujanja u uhu

Naravno, najbolji način je, kada je to moguće, otkrivanje i otklanjanje konkretnog uzroka ove pojave. U tom smislu, nemoguće je dati bilo kakav konkretan savet, osim da se treba javiti lekaru radi dodatnih ispitivanja – sve drugo bi bilo nagađanje.

Idiopatski (somatski) oblici se uglavnom leče antidepresivima, antiepilepticima i anksioliticima.

Kod neprijatnog zujanja u uhu, od pomoći je i metoda „pokrivanja“ (maskiranja), koja podrazumeva korišćenje slušalica putem kojih se muzikom ili prijatnim zvukovima „pokriva“ neprijatni osećaj. Obolelima od tinitusa najčešće prija umerena i tiha muzika, ukombinovana za nenapadnim, prijatnim zvukovima iz prirode. Evo dobrog primera:

234 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.