Upoznajte magnetnu rezonancu

Postavljeno | January 15, 2012 | Nema komentara

Magnetna rezonanca


Magnetna rezonanca je veoma moćno sredstvo u dijagnostici mnogih oboljenja, a samim tim i u dijagnostici hroničnih bolnih stanja. Uz to, dijagnostički pregled na ovom aparatu je bezbolan i potpuno neškodljiv.

Zapravo, magnetna rezonanca (MRI) je metoda koja omogućava vrlo preciznu vizualizaciju struktura unutar lobanje, kičmenog stuba, ekstremiteta, kao i u mekim tkivima glave i ostalih delova tela. Jednostavno, jedino pomoću nje lekari mogu da “zavire” u osetljive unutrašnje strukture organizma, te dobiju jasan uvid u oštećenja, tumore, anomalije

Bezbolna, ali ponekad blago neugodna metoda

MRI (Magnetic resonance imaging) je metoda bez jonizujućeg zračenja, bezbolna je i neškodljiva, mada ponekad i blago neugodna. Naime, mnogim ljudima koji se izlože ovom pregledu može da smeta jak pulsirajući zvuk, koji jeste neprijatan, ali je ipak podnošljiv. Problem može da predstavlja i sama dužina pregleda, najčešće oko 15-45 minuta, tokom kojih pacijent praktično mora da bude potpuno nepomičan. Ponekad snimanje magnetnom rezonancom zahteva i prethodno intravensko ubrizgavanje kontrasnog sredstva, koje može, mada veoma retko, da izazove neželjene efekte i alergijske reakcije.

Snimak magnetnom rezonancom

Snimak magnetnom rezonancom daje lekarima mogućnost da zavire u unutrašnje strukture tela

Postoje dva osnovna tipa aparata za magnetnu rezonancu. Otvoreni koriste permanentne magnete, a zatvoreni se služe magnetnim poljem koje se uspostavlja električnom energijom. Zatvoreni aparati su jačeg polja, uglavnom od 0,5 do 3 T (Tesla) i na njima pregledi traju kraće. U našoj zemlji, standardni su aparati od 1,5 T.

S druge strane, aparati sa stalnim magnetom manjeg polja (0,2-0,4 T) odlikuju se dužim trajanjem pregleda i manjim brojem mogućnosti, ali su zato mnogo zgodniji (komforniji) i praktično su jedino rešenje za pregled klaustrofobičnih pacijenata.

Svaki MRI aparat sastoji se od jakog magneta, predajnika i prijemnika radiotalasa, te računara.

Ko ne sme na pregled magnetnom rezonancom?

U prostoriju sa aparatom se ne smeju unositi predmeti od magnetnog materijala. Uz to, u aparat ne smeju “ući” ni baš svi ljudi. Pacijenti sa pejsmejkorom, metalnim stranim telima u blizini velikih krvnih sudova, oka i u glavi, zatim pacijenti sa operisanim moždanim aneurizmama pomoću starog tipa metalnih štipaljki, kao i pacijenti sa nekim veštačkim zaliscima srca i pumpama, kako insulinskim tako i onima za kontrolu bolova, ne mogu se izlagati ovom pegledu.

Naime, upravo je ekspanzija aparata za magnetnu rezonancu u modernoj medicini “naterala” proizvođače raznih implantata, pumpi i pomagala, koji se “ugrađuju” u pacijente, da prestanu da koriste metal. Danas se takve štipaljke, zavrtnji, ploče, šipke, endoproteze, veštački zalisci i dr, izrađuju od materijala koji može biti bez posledica izložen MRI aparatu, ali poneki od njih ipak uzrokuju artefakte koji smanjuju kvalitet dobijenih snimaka.

Magnetna rezonanca u dijagnozi bolova u vratu i leđima

Kod bolova u vratu i leđima, MRI je nezamenljiva dijagnostička metoda! Jako dobro se vide:

  • anomalije  kičmenog stuba
  • povrede kičmenog stuba
  • zapaljenski procesi na pršljenovima i kičmenoj moždini
  • diskus hernija (izletanje kičmenih pršljenova iz svog ležišta)
  • tumori pršljenova, nerava i kičmene moždine
  • bolesti koje zahvataju koštanu srž
  • ciste (arahnoidne, perineuralne, dermoidne, ciste međupršljenskih zglobova)

Magnetna rezonanca u dijagnozi glavobolja

MRI pregled, ma koliko bio kvalitetan, nije koristan u dijagnozi primarnih glavobolja (tenziona glavobolja, migrena, Cluster glavobolja).

Razlog je jednostavan – ove glavobolje su oboljenja sama za sebe i nisu uzrokovane tumorima, oštećenjima i anomalijama unutrašnjih struktura i tkiva, kakve MRI aparat inače izvanredno otkriva. Izuzetak je migrenozni infarkt – komplikovana migrena praćena možadnim infarktom.

S druge strane, magnetna rezonanca je nezamenljivo sredstvo za dijagnostiku sekundarnih glavobolja, tačnije oboljenja koja ih izazivaju. Uzroci sekundarnih glavobolja su, dakle, druga, ponekad ozbiljna oboljenja, oštećenja ili tumori.

Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu

Otvoreni aparat za magnetnu rezonancu je komforniji, ali nema sve mogućnosti i pregledi na njemu traju duže

Evo nekih stanja povezanih sa glavoboljama koje je relativno lako dijagnostikovati uz pomoć magnetne rezonance:

  • Lakše prolazne sekundarne glavobolje, kakve su uglavnom uzrkovane zapaljenskim procesima (upalama) u sinusima, na licu, u ustima, kao i promenama u zglobovima (temporomandibularni zglob)
  • zapaljenski procesi u mozgu, na moždanim ovojnicama, abscesi
  • specifična zapaljenja, tuberkuloza, sarkoidoza
  • tumori mozga, moždanih ovojnica i živaca
  • krvarenje unutar lobanje, bilo u moždanom tkivu ili van njega (krvarenje kod povišenog krvnog pritiska, pucanja aneurizmi ili abnormalnih arteriovenskih komunikacija)
  • tromboza venskih sinusa
  • povišen intrakranijalni pritisak
  • epizode jako povišenog krvnog pritiska bez krvarenja
  • zapaljenja arterija, npr. kod sistemskih bolesti vezvnog tkiva
  • parazitne bolesti (cisticerkoza, ehinokokus)

MRI pregledom se mogu dijagnostikovati i glavobolje nastale kontaktom krvnih sudova sa kranijalnim nervima. Najčešće je to slučaj kod neuralgija petog moždanog živca (trigeminalna neuralgija).

 

54 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.