Sve što treba da znate o uganuću skočnog zgloba

Postavljeno | October 28, 2012 | Nema komentara

Uganuće skočnog zgloba jedna je od najčešćih povreda u sportu


Bilo da se radi o rekreativnim sportistima ili mladima koji treniraju neki sport, uganuće skočnog zgloba praćeno otokom i bolom jedna je od najčešćih sportskih povreda. Uglavnom nastaje pri doskoku ili prilikom stajanja na stopalo drugog igrača.

Teže povrede skočnog zgloba nisu retke ni kod profesionalnih sportista, uprkos korišćenju vrhunske obuće koja štiti zglobove od “izvrtanja”.

Inverzione povrede (kada stopalo “ode ka unutra”) čine oko 70-85% svih povreda skočnog zgloba. Do povrede dolazi kada je stopalo položaju sličnom onome koji zauzima stopalo prilikom pritiska papučice za gas u automobilu (tzv. plantarna fleksija) ili kada je stopalo rotirano ka unutra (supinacija).

Mehanizam povrede često uključuje doskok ili stajanje na stopalo drugog igrača, što su situacije koje se neretko dešavaju prilikom rekreativnog igranja fudbala i, naročito, košarke. Tako dolazi do istezanja spoljašnje veze skočnog zgloba, u smislu delimičnog ili potpunog prekida ligamenata. Ligamenti uvek “stradaju” sledećim redom (od najslabijih ka jačim):  prednji talofibularni ligament, kalkaneofibularni ligament i zadnji talofibularni ligament.

Do povrede unutrašnje veze skočnog zgloba (lig. deltoideum) dolazi prilikom forsiranog napinjanja zgloba kada je stopalo rotirano ka spolja (forsirana everzija zgloba). Ove povrede su veoma retke, pa se kod njih treba javiti lekaru radi odstranjivanja sumnje u prateće povrede, poput preloma kostiju.

U zavisnosti od stepena istegnuća ili prekida ligamenata, oporovak može da traje 1-5 dana ili 7-14 dana. Kod najozbiljnijih, tzv. povreda III stepena, oporovak može da traje 20-35 dana.

Da li se i kada treba javiti lekaru kod uganuća skočnog zgloba?

Veličina otoka, tj. hematoma, najčešće je u direktnoj korelaciji sa stepenom povrede – što su otok i krvni podliv veći, povreda je ozbiljnija. Kod blažih povreda, sa umerenim bolom i otokom koji se postepeno povlači iz dana u dan, dovoljno je mirovati i primenjivati elementare savete za tretman u akutnoj fazi povrede (o njima nešto kasnije).

Međutim, ukoliko se u regiji zgloba formira izraženo veliki otok, praćen velikim krvnim podlivima (modro plavetnilo ispod kože), ne bi bilo loše da se javite lekaru. To pogotovo važi kada se otok i bol ne povlače u periodu od sedam dana.

Uganuće skočnog zgloba jedna je od najčešćih povreda u sportu

Već i samim dodirivanjem (pipanjem) bolnih mesta, lekar može da identifikuje koji od ligamenata je povređen. Uz pomoć par “mehaničkih”, tzv. “stres testova”, te upoređivanjem povređene sa zdravom nogom, lekar će testirati i stabilnost zgloba. U ređim slučajeva, specijalista će preporučiti i rentgenski snimak.

Prema potrebi, pažljivim pregledom se proverava i mogućnost preloma kostiju stopala i potkolenice. Ovo je veoma važno kod povreda najvišeg stepena (totalnog prekida ligamenata), jer su one u 80 odsto slučajeva praćene i oštećenjem nervnih struktura potkolenice, a takva oštećenja mogu biti uzrokovana upravo prelomom kostiju potkolenice.

Lečenje i povratak sportu

Kao i kod povreda ligamenata kolena, u prvoj, akutnoj fazi povrede, primenjuje se tzv. RICE metoda lečenja, koja se svodi na umereno mirovanje, hlađenje zgloba ledenim oblozima (3-5 puta dnevno u trajanju od 5-7 minuta), stabilizaciju zgloba zavojima ili drugim pomagalima, kada otok to dozvoljava, te držanje noge u uzdignutom (antigravitacionom) položaju.

Primena ledenih obloga posebno je važna u prva 24 sata!

Ukoliko je moguće, poželjno je primenti i tzv. Vakusak terapiju, koja omogućava sprečavanje nastanka većeg otoka koji produžava period oporavka.

U drugoj fazi rehabilitacije, kada se primenjuje fizikalna terapija, cilj je vraćanje normalnog obima pokreta i jačanje stabilizatora skočnog zgloba. Tada se mogu započeti limitirane (granicom bola) vežbe, koje se uglavnom svode na istezanje stopala.

Kod aktivnih pacijenata i profesionalnih sportista, u trećoj fazi oporavka, kada su pokreti bliski normalnim, a bol i otok savladani, počinje se sa vežbama propriocepcije, kondicionim treningom i treningom izdržljivosti. Proprioceptivni trening radi se korišćenjem raznih vrsta ravnotežnih sprava (tzv. balansera). Dokazano je da ova vrsta treninga smanjuje učestalost uganuća skočnog zgloba, naročito kod sportista sa sklonošću ka ponavljanim povredama ovog tipa.

Nošenje gipsa, tj. longete, nije preporučljivo, naročito kod profesionalnih sportista, jer produžava vreme oporavka. Ukoliko nema frakture neke od koštanih struktura, uz adekvatno sprovedenu rehabilitaciju, ovakva vrsta imobilizacije nije neophodna.

Bandažirajte zglob nakon povrede!

Posle uganuća, skočni zglob treba bandažiratiPri povratku “na teren”, tj. prilikom sportskih aktivnosti nakon povrede, savetuje se funkcionalno bandažiranje zgloba (elastičnim zavojem ili namenskim bandažerima), a u cilju stabilizacije zgloba. Ovo treba praktikovati u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon povrede, a u zavisnosti od toga koliko je povreda bila ozbiljna.

Pročitajte i:

Kad mlade sportiste boli koleno…
Sprečite sportske povrede kod dece
11 saveta za pravilno usmeravanje dece na sport
Želite da se vaše dete zdravo hrani? Prvo vi…

117 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.