Migrena kod dece – kako je prepoznati i šta raditi

Postavljeno | June 28, 2011 | Nema komentara

Dete sa migrenom


Migrena kod dece je češća nego što se obično misli. Prisutna je kod 5-10 odsto dece školskog uzrasta, a kod roditelja neretko izaziva ogroman strah, često i nepotrebnu paniku. Roditelji moraju da nauče kako da pomognu deci sa migrenom.

Deca, međutim, ne umeju da na adekvatan način objasne svoje zdravstvene tegobe, što otežava prepoznavanje migrene. Stoga roditelji dece koja pate od migrenoznih napada moraju biti dodatno edukovani, a ključno je i izbegavanje nepotrebnog straha i panike!

Problem je, naime, što napad migrene kod dece, posebno predškolskog uzrasta, često izgleda veoma dramatično: deca plaču, žale se na veoma jaku glavobolju, bleda su, imaju mučninu, povraćaju, žale se na jake bolove u trbuhu, imaju vrtoglavicu… Sve ovo, prirodno, kod roditelja izaziva ogroman strah, a ponekad i paniku. Panika dodano pogoršava stanje (roditelji pomišljaju na mnogo ozbiljnija oboljenja), te sputava roditelje da pomognu detetu.

Kako prepoznati migrenu kod dece ?

Za početak, slušajte svoje dete, jer ga vi najbolje poznajete. Na osnovu svojih iskustava u radu sa obolelom decom, mogu da kažem ona svoje migrenozne tegobe često opisuju na naizgled neobičan način, banalno, a u stvari najbolje što umeju. Često su to rečenice tipa: „Nešto mi lupa u glavi; kuca mi srce u glavi; bubnji mi glava, lupka mi u glavi“, a tu je nagon za povraćanjem. Ponekad migrenoznoj glavobolji prethode simptomi kao što su smetnje sa vidom ili „trnjenje“ (utrnulost) u rukama i nogama, koji se označavaju kao aurapredznak migrene.

Dete sa glavoboljomMigrenu kod dece najčešće čini jaka, pulzirajuća glavobolja oko očiju, u čelu ili slepoočnicama, praćena mučninom i povraćanjem. U vreme migrenoznog napada, deci smetaju jaka svetlost i buka (fotofobija i fonofobija), a prija im boravak u zamračenoj i tihoj prostoriji. Deca su tokom napada migrene bleda, izmučena i, prosto rečeno, deluju bolesno. Napad migrene kod dece traje od 1 do 48 sati.

Uz to, pojedini oblici migrene sa aurom (predznakom) su češći kod dece, nego kod odraslih, pa na njih treba obratiti posebnu pažnju. To su: aura bez glavobolje (pojavljuju se samo pomenuti predznaci), hemiplegična migrena (aura se ispoljava prolazanom oduzetošću jedne strane tela) i bazilarna migrena. Ova poslednja je zastupljenija kod devojčica, a praćena je aurom koju čine vrtoglavica, zujanje uhu, duple slike (dupli vid), slabost sluha, nesigurnost pri hodu, gubitak svesti…

Važno je znati i da nema specifičnih testova za prepoznavanje migrene. Lekar dijagnozu postavlja na osnovu detaljnog razgovora sa decom i roditeljima.

Specifični oblici migrene

Neki retki oblici migrene bez glavobolje javljaju se isključivo u ranom dečjem dobu. Ciklično povraćanje se ispoljava u vidu napada izražene mučnine i povraćanja, koji traju od jednog sata do pet dana. Između napada nema nikakvih tegoba. Abdominalna migrena podrazumeva napade bolova u trbuhu, trajanja 1 do 72 sata, praćene mučninom, povraćanjem i bledilom. Paroksizmalni vertigo čine napadi vrtoglavice trajanja od nekoliko minuta do nekoliko sati, koji nastaju naglo, iz „punog zdravlja“, bez prethodnog upozorenja. Između napada nema tegoba, a rezultati svih pregleda su normalni.

Navedeni oblici migrene zahtevaju detaljno ispitivanje od strane lekara odgovarajućih specijalnosti, a u cilju isključenja eventualnih ozbiljnijih oboljenja kao mogućih uzroka navedenih simptoma.

Dete sa glavoboljom

„Nešto mi lupa u glavi; kuca mi srce u glavi; bubnji mi glava, lupka mi u glavi“, rečenice su kojima deca opisuju migrenu

Kako, kada i zašto nastaje migrena?

Prosečna dob u kojoj nastaje dečja migrena je šest godina. Ratko se javlja u dobi ispod dve godine. Do puberteta, podjednako obolevaju i devojčice i dečaci, a kasnije je češća kod devojčica. Nakon adolescencije, migrena u većem broju slučajeva prestaje ili se proređuje. Ipak, oko 50 odsto ove dece i kasnije u životu imaju migrenu.

Uzrok migrene uopšte, pa tako i migrene kod dece, nije potpuno poznat. Kod dece koja boluju od migrene, napad migrenozne glavobolje se može izazvati delovanjem pojedinih faktora, takozvanih migrenoznih okidača. Najčešći migrenozni okidači su pojedine vrste hrane: čokolada, sir, lešnici, školjke, kineska (specifično začinjena) hrana, šećer, kofein… Migrenozni napad se može izazvati i preteranim fizičkim naprezenjem, preskakanjem obroka, nedovoljnim ili pretaranim spavanjem, pojedinim mirisima (parfemi), naglim vremenskim promenema…

Postoji i odgovarajuća nasledna sklonost za migrenu. Zapravo, u 70% slučajeva postoji više obolelih u jednoj porodici.

Kako pomoći detetu sa migrenom?

Roditelji, primenom odgovarajućih mera, mogu značajno pomoći deci sa migrenom. U cilju proređivanja napada i olakšanja tegoba, potrebno je da deca:

  1. redovno jedu, bez preskakanja obroka
  2. redovno spavaju (imaju odgovarajući ritam u trajanju noćnog i, eventualno, dnevnog sna)
  3. upražnjavaju redovne fizičke aktivnosti (igra, sportske aktivnosti), najbolje na otvorenom
  4. uz pomoć roditelja otkriju i izbegavaju hranu koja može izazvati napad migrene
  5. uz pomoć roditelja otkriju i izbegavaju situacije koje izazivaju migrenozni napad, kao što su prekomerno fizičko naprezanje, stresne situacije i slično.

Ako se i pored navedenih preventivnih mera javi napad migrenozne glavobolje, detetu treba dati, uz prethodni dogovor sa lekarom, lek za prekid glavobolje. Ukoliko su napadi česti, potrebno je obratiti se specijalisti koji se posebno bavi ovom problematikom, a u cilju određivanja redovne, preventivne terapije za kontrolu migrenoznih napada.

Edukacija roditelja

Dete sa glavoboljomEdukacija roditelja čija deca imaju migrenu je veoma važna! Najpre, lekar mora uveriti roditelje da je migrena, bez obzira na svu eventualnu dramatičnost ispoljavanja, u svojoj suštini dobroćudna, kao i da napad, pre ili kasnije, prolazi čak i bez bilo kakve terapije. Roditelji moraju da znaju da dete nema tumor na mozgu, niti bilo koje drugo ozbiljno oboljenje, te da bez strahova tog tipa pristupe daljoj edukaciji!

Uz to, roditelji moraju da se upoznaju sa osnovnim karakteristikama migrene, da nauče da je prepoznaju i preduprede, odnosno da savladaju sve načine da „preseku“ napad migrene, kao i da prepoznaju situacije u kojima treba da potraže pomoć lekara. U svim ovim stvarima, najviše će im pomoći prve posete lekaru.

Dosta korisnih informacija o migrenama možete da pročitate na stranicama sajta Bol.rs, naročito na stranicama Enciklopedije bola.

46 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.