Bolovi usled rada na računaru – zašto nastaju i kako ih lečiti

Postavljeno | June 30, 2011 | Nema komentara

Tendinitis


Iako nam moderan način života nameće svakodnevni rad na računaru, mi nismo stvoreni za to. Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom i narušavanjem kvaliteta svakodnevnog života.

Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponavljanih pokreta ili prinudnog (neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda za nas nije predvidela ovakve aktivnosti, što sa sobom vuče određene posledice. Najčešće su to bolovi u šaci (naročito kažiprstu i korenu šake), te bolovi u leđima i vratu.

Zašto nastaju bolovi kod ponavljanih pokreta?

Svi pokreti u telu praćeni su trenjem, usled čega dolazi do mikroskopskog oštećenja tkiva. U normalnim okolnostima, nakon završenog pokreta, organizam veoma brzo regeneriše nastalo oštećenje. Međutim, u situacijama kada se odgovarajući (isti) pokreti stalno ponavlajaju u dužem periodu, organizam nema vremena za oporavak. Dolazi do gomilanja mikroskopskih oštećenja, što na kraju dovodi do lokalnog zapaljenja i bola. Ovakvim oboljenjima se pridaje dosta pažnje u razvijenim zemljama, pa ćete na svakoj tastaturi i mišu poznatijeg proizvođača naći adekvatno upozorenje. Inače, na zapadu se oboljenja ovog tipa najčešće opisuju skraćenicom RSI (Repetitive strain injury) ili RMI (Repetitive motion injury).

Najčešće oboljenje ponavljanih pokreta je tendinitis, tj. zapaljenje tetiva. Tetiva je čvrsto vezivno tkivo u obliku vrpce, preko kojeg se mišić pripaja za kost. Kod ponavljanih pokreta, zapaljenje tetiva najčešće nastaje na mestu samog pripoja za kost. Pošto se tetiva nalazi u svom omotaču (sinovija), kod ponavljanih pokreta može doći i do njegovog zapaljenja. Tada se govori o tenosinovitisu. U odnosu na mehanizam nastanka, simptomatologiju i načine lečenja, nema bitne razlike između tendinitisa i tenosinovitisa.

Računarski miš

Prsti i šake su najizloženiji RSI povredama

Prilikom rada na računaru, najčešće nastaju promene na tetivama prstiju i šake. Tipičan primer je zapaljenje tetive kažiprsta, koje nastaje usled dugotrajne upotrebe miša. Oboljenje će se češće pojaviti ako se koristi miš neadekvatnog oblika za korisnika, koji njegove prste stavlja u neprirodan položaj, čime se stvara dodatno opterećenje tetiva.

Simptomi i uzroci tendinitisa

Vodeći simptom tendinitisa je bol koji se javlja na zahvaćenom mestu i pojačava se pri pokretima koji angažuju zapaljenu tetivu. Koža iznad tetive može biti crvena i topla. Bol je ponekad prisutan i noću ili kada se ruka “odmara”. U težim slučajevima, pokreti u kojima učestvuje zapaljena tetiva mogu biti bolni do mere da onemogućavaju neke jednostavne svakodnevene radnje, kao što su pisanje, pranje zuba i slično.

U smislu rada na računaru, osnovni rizici za nastanak tendinitisa su:

  • loš položaj tela i/ili ruku pri radu na računaru
  • loša “tehnika” kucanja ili držanja miša
  • posao pretežno vezan za rad na računaru
  • preduga upotreba računara (više od četiri sata dnevno)
  • izbegavanje pauza tokom rada na računaru
  • izbegavanje vežbi (razgibavanje, fizička aktivnost)
  • dugi nokti (uzrokuju nepravilan položaj prstiju)
  • sedeći stil života uopšte
  • nedovoljno spavanje
  • druga oboljenja (dijabetes, reumatična oboljenja)

Zašto nastaju bolovi kod prinudnog položaja tela?

Opterećenje donjeg dela leđa, slabinskog dela kičmenog stuba, nije jednako u svim položajima. Opterećenost je najmanja u ležećem položaju, nešto veća u stojećem, još veća u sedećem, a najveća u pognutom položaju tela. Rad na računaru je povezan sa dugim sedenjem, što samo po sebi znatno opterećuje ovaj segment kičme. Problem je još veći ukoliko je sedenje nepravilno, bez pravog oslonca za leđa, u povijenom ili iskrivljenom položaju, što najčešće i jeste slučaj kod velikog broja ljudi.

Nepravilan položaj leđa tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja leđnih mišića, odnosno prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima, to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u leđima. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnove karakteristike miofacijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičnih promena.

Pri radu na računaru veoma je važan i položaj glave. Glava treba da je u uspravnom položaju, oslonjena na kičmeni stub kao “osovinu”. Svaka povijenst (iskrivljenost) glave pri radu opteterećuje vratne mišiće, izazivajući bol u lakšim, te miofascijalni sindrom u težim slučajevima.

Kako sprečiti bolove usled rada na računaru?

Za sprečavanje nastanka ovakvih bolova, od presudnog značaja je adekvatan položaj za vreme rada na računaru. Sedeti treba tako da stopala celom svojom površinom “leže” na podu, a kolena treba da su direktno iznad stopala (pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim). Karlica treba da je lako zabačena, u ravni sa kolenima, ili malo iznad njih. Leđa moraju biti pravilno naslonjena, ramena opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, a glava uspravna, tako da se njome može lako “balansirati”.

Tastatura treba da je postavljena iznad prepona, tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni ili nešto većim. Miš treba da je sa strane tastature, i u istoj ravni sa njom. Navika određenog broja ljudi da miša postavljaju ispod nivoa tastature izuzetno je pogrešna! Monitor mora biti direktno ispred glave, a oči u visini ili nešto malo ispod gornje ivice ekrana. Monitor nikada ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti prilikom rada!

Još jedna značajna preventivna mera je doziranje rada. Ovo podrazumeva odgovarajući ritam rada i pauza, te odgovarajuće vežbe u pauzama. Preporučuju se blago razgibavanje, naročito leđa i ručnih zglobova, zatim kratka šetnja, boravak na otvorenom itd. Zdrav stil života (pravilna ishrana, redovan san, rekreacija, izbegavanje stresa), takođe su dobra prevencija oboljenja koja nastaju usled rada na kompjuteru.

Kako treba sedeti prilikom rada na računaru

Osnovne smernice za pravilan položaj tela tokom rada na računaru

Kako lečiti?

U blažim oblicima pomenutih oboljenja, najbolje je primeniti produženi odmor. Potrebno je staviti ruku u uzdignut, “antigravitacioni” položaj. Druga efikasna metoda je hlađenje bolnog mesta – ukoliko imate ovakve probleme, masirajte bolno mesto ledom, tri puta dnevno, po dvadesetak minuta.

Medikamentozno lečenje ovakvih bolova podrazumeva upotrebu tzv. nesteroidnih antiinflamatornih lekova (ibuprofen, diklofenak, naproksen, acetilsalicilat), koji smanjuju bol i saniraju upalu. U najekstremnijim slučajevima, primenjuje se i lokalna infiltracija kortikosterodinim rastvorima, koji imaju jak antizapaljenski (antiupalni) efekat.

Izbor tastature i miša

MišIako se na prvi pogled možda i ne čini tako, skupe tastature i miševi, za koje proizvođači kažu da su posebnog, ergonomskog oblika, nisu čvrsta, univerzalna garancija za sprečavanje bolova. Daleko od toga da ih ne treba preporučiti, ali je činjenica da apsolutno svaka tastatura i miš nose rizike. Pravilnije je reći da su dobar miš i tastatura osnovni preduslov za praktikovanje drugih saveta za prevenciju, a to je pre svega pravilan položaj tela i ruku.

Takođe, ne postoje miš i tastatura koji univerzalno odgovaraju svakom čoveku. Na udobnost utiču mnogi subjektivni faktori, poput veličine šake, dužine prstiju, širine ramena itd. Zato ne dozvolite da vas neko drugi ubeđuje u to kakvi vam miš i tastatura odgovaraju, već uvek pokušajte da sami oprobate uređaje pre nego što ih kupite. Najvažnije je da su vama udobni.

Tzv. track-ball miševi mogu biti mnogo bolje rešenje od standardnih, ako možete da se naviknete na njih. U pitanju su uređaji kod kojih optički (ili laserski) senzor ne radi putem interakcije sa podlogom, već “prati” pokrete kugle koja se nalazi na gornjoj strani. Tako track-ball uređaji ne zahtevaju pokrete cele šake, već samo pomeranje dva ili tri prsta. Pritom se ne “klikće” kažiprstom, već najčešće palcem, što je dosta lakše.

 

Video: Explania.com

62 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.