Bolne posledice oboljenja nosa i sinusa

Postavljeno | October 23, 2011 | Nema komentara

Sinusi


Glavobolje i bolovi u predelu lica mogu imati zaista širok spektar mogućih uzroka. Jedan od relativno čestih su oboljenja nosa i sinusa, pa je zato potrebno razumeti i prepoznati njihove osnove karakteristike i simptome.

Pored trigeminalne neuralgije, cluster glavobolje, migrene, atipičnog facijalnog bola i trigeminalnih autonomnih cefalgija, u predelu lica se mogu javiti i bolovi usled oboljenja nosa i sinusa. Ovi bolovi čine oko 20 odsto svih bolova u licu.

Najčešće se radi o akutnim bolovima, koji prolaze sa izlečenjem osnovnog oboljenja. Samo u retkim slučajevima, oni mogu imati hronični karakter. Na osnovu sopstvenog kliničkog iskustva, izdvojio sam oboljenja koja najčešće izazivaju ovakve bolove i zbog kojih se pacijenti u Srbiji često javljaju otorinolaringologu.

Bol usled zapaljenja nosa i sinusa

SinusiPrvi simptomi zapaljenja sinusa (sinuzitisa) su otežano disanje kroz nos, oslabljen miris i sekrecija (curenje) iz nosa. U periodu od oko sedam dana od početka infekcije gornjih disajnih puteva, razvija se slika akutnog zapaljenja sinusa, praćena izraženijim simptomima. To su gnojna sekrecija iz nosa, povišena temperatura, a ponekad i bol u licu i glavobolja.

Suprotno uobičajenom mišljenju da je upala sinusa (sinusitis, sinuzitis) uvek praćena bolom, oko 80 odsto pacijenata sa klinički jasnom upalom i dokazanom gnojnom sekrecijom, ne oseća nikakav bol.

Bol u licu uzrokovan sinuzitisom je jednostran (na strani upale), jak je i udružen sa povišenom temperaturom i zapušenim nosem. Ukoliko je upalom zahvaćen gornjevilični (maksilarni) sinus, bol se može proširiti i na zube. Kod zapeljenja klinistog (sfenoidalnog) sinusa, bol je lokalizovan u temenu. Pogoršanje ovog bola nastaje u situacijama koje pogoduju blokadi prirodnih otvora sinusa, onemogućavajući tako njihovo adekvatno pražnjenje. Takve situacije su, primera radi, let avionom i skijanje.

Pored toga što se javlja kod akutnih, bol u licu može biti posledica i hroničnih zapaljenja nosa i sinusa. Naime, u fazama aktivacije hronične upale, dolazi do zatvaranja sinusnih otvora i poremećaja njihovog pražnjenja.

Lečenje

Najbolji način lečenja bola uzrokovanog upalom nosa i sinusa je otklanjanje samog uzroka bola, odnosno izlečenje upale. Inače, lečenje može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno podrazumeva primenu antibiotika prema antibiogramu – određuje se bakterija uzročnik upale i primenjuje antibiotik na koji je ona najosetljivija.

Hirurško lečenje podrazumeva endoskopsku intervenciju, pri čemu se uz pomoć minijaturne kamere, kroz prirodne otvore, ulazi u sinuse i radi drenaža (pražnjenje), bez dodatnih otvora. Ova intervecija je precizna, minimalno invazivna, efikasna i praćena je brzim postoperativnim oporavkom.

Retenciona (zastojna) cista

Cista u nosuRetencione ciste se često sreću u sinusima. Prema istraživanjima rađenim u SAD, oko 30–40 odsto ukupne populuacije ima ovakve ciste. Najčešće se registruju kao slučajan nalaz pri snimanjima glave – uglavnom nisu praćene nikakvim tegobama koje bi ukazale na njih.

Međutim, retencione ciste ponekad mogu biti praćene bolom u licu i glavoboljom, a takvi simptomi se uglavnom sreću kod cisti većih dimenzija. Bol može biti direktna posledica same ciste, koja svojim rastom pritiska bolno osetljive strukture, ili može nastati indirektno, useled začepljenja sinusnog otvora i poremećenog pražnjenja (drenaže).

Lečenje

Lečenje retencionih cisti je hirurško. Endoskopskom intervencijom, korišćenjem minijaturne kamere, kroz prirodne otvore dolazi se do ciste i ona se odstranjuje.

Polipi u nosu

Nazalni polipiPolipi su dobroćudni sluzokožni izraštaji u nosu koji, zavisno od veličine i broja, blokiraju prolaz vazduha i otežavaju disanje. Osobe koje imaju polipe su tako sklonije zapaljenima nosne sluznice, a često imaju i poremećaj mirisne funkcije.

Polipi sami po sebi nisu uzročnioci glavobolje, niti bola u licu. Osobe sa nosnom polipozom jesu sklonije glavoboljama, ali je to posledica hroničnog problema sa disanjem usled zapušenosti nosa. Polipi mogu i blokirati sinusne otvore, što izaziva zastoj u drenaži (pražnjenju) sinusa, a to dovodi do upale i bola u licu.

Lečenje

Polipi se odstranjuju hirurškim putem. Kada se odstrane, disanje i praženjenje sinusa se vraćaju u normalnu funkciju, čime prestaju bolovi i smanjuje se mogućnost novih upala.

Vakuum glavobolja

Glavobolja usled vakuum efektaVakuum glavobolja nastaje u uslovima izloženosti promenama vazdušnog pritiska pri zapušenom nosu. “Idealna situacija” za pojavu ove glavobolje jeste let avionom.

Naime, isušeni vazduh u avionu, usled klimatizacije, dovodi do suvoće nosne sluznice i zapušenja nosnica. S druge strane, pri podizanju i spuštanju aviona, dolazi do promene pritiska i posledičnog vakuum fenomena u čeonom sinusu. Posledica je jaka, ponekad pulzirajuća glavobolja, u regiji čela i oko očiju.

Lečenje

Deblokada disajnih puteva nosa, recimo pomoću kapi, uglavnom brzo rešava problem ovog bola. U izuzetno upornim slučajevima vakuum glavobolja, a kod osoba čiji posao zahteva situacije poput leta avionom, hirurški se otklanja srednja nosna školjka, što dovodi do proširenja nosnih hodnika i sprečavanja vakuum glavobolje u dužem periodu.

Šta su sinusi?

sinusiParanazalni sinusi su šupljine u kostima lica i lobanje, raspoređene oko nosne šupljine. Njihova unutrašnjost je obložena sluzokožom. Nos i sinusi su ne samo anatomska, već i funkcionalna celina. Svi sinusi “komuniciraju” sa nosnim hodnicima preko posebnih otvora.

Najveći je maksilarni sinus, koji se nalazi u gornjoj vilici (maksili). Drugi sinusi su frontalni sinus u frontalnoj (čeonoj) kosti, sfenoidalni u sfenoidalnoj (klinastoj) i etmoidalni u etmoidalnoj (sitastoj) kosti.

116 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.