Bole vas leđa? Obavezno pročitajte!

Postavljeno | February 21, 2012 | 10 komentara

Stariji čovek sa bolom u leđima


Da li bol u leđima obavezno zahteva mirovanje? Šta ako vas budi tokom noći? Da li pomažu masaže i kreme? Koji lekovi pomažu? Kako da prepoznate trenutak kada se zbog bola u leđima morate javiti lekaru?

Gotovo da nema odrasle osobe koja nije imala makar jednu epizodu bola u leđima. On može biti uzrokovan degeneracijom diskusa, diskus hernijom, spinalnom stenozom, istegnućem mišića (miofascijalni sindrom) i mnogim drugim oboljenjima i povredama.

Međutim, u čak oko 85% slučajeva, ne može se odrediti jasan uzrok ovog bola, čak ni primenom sofisticiranih dijagnostičkih procedura, kao što su skener ili magnetna rezonanca.

Bol u leđima može biti akutni, koji traje do mesec dana, ili hronični, koji traje duže od mesec dana.

U većini slučajeva, bol prolazi spontano, bez bilo kakve terapije. Ređe, bol prelazi u hronični, kada zahteva dodatne preglede i stručnu pomoć. Naime, pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života.

Problemi sa leđima mogu biti izuzetno neugodni

Pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života

Bol u leđima ne zahteva mirovanje!

Jedna od češćih zabluda u vezi sa bolom u leđima jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se, naime, da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može uzrokovati depresiju, povećati mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu, oslabiti mišiće

Zbog toga se posle pojave bola u leđima treba aktivirati što je pre moguće. Pacijenti često izbegavaju kretanje i bilo kakvu aktivnost, plašeći se dodatnih komplikacija. Ovaj strah je apsolutno neosnovan – uobičajena fizička aktivnost jedino može uzrokovati jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede (komplikacije).

Naravno, bol ne treba trpeti i namerno ga izazivati, pa svojim pacijentima tako predlažem da se ponašaju onako kako im najviše odgovora, bez bilo kakvih univerzalnih pravila koja bi mogla uticati na kontrolu bola. Treba se, jednostavno, oslanjati na pokrete i aktivnosti koje same po sebi ne izazivaju bol.

Šta kada vas bol u leđima budi tokom noći?

Jedan od većih problema povezanim sa bolom u leđima jeste i buđenje u toku noći, što onemogućva adekvatan odmor i doprinosi hroničnoj iscrpljenosti. Savet koji često doprinosi izvesnom olakšanju jeste spavanje na boku, sa jastukom između kolena, ili spavanje na leđima sa jastukom ispod kolena.

Hlađenje, grejanje, masaža, kreme…

Primena odgovarajućih lokalnih mera takođe može biti od izvesne pomoći. Preporučuju se hlađenje, grejanje, masaža, utrljavanje antireumaskih krema u bolnu regiju…

Ruku na srce, nema konkretnih medicinskih dokaza da li i na koji način ove mere deluju, ali se radi o jednostavnim, neškodljivim postupcima, kojima svakako treba dati šansu. U svakodnevnoj praksi, zapravo, srećem pacijente kojima lokalna terapija pomaže i zato je preporučujem, makar i zbog placebo efekta.

Masaža leđa može pomoći kod bola u leđima

Premda ne postoje konkretni medicinski dokazi za to, brojni pacijenti prijavljuju da masaže i druge lokalne mere pomažu u ublažavanju tegoba

Lekovi i vežbe

U slučajevima intenzivnog bola, preporučuju se odgovarajući lekovi, pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). S ovim lekovima ne treba preterivati, zbog mogućih štetnih efekata, pre svega na želudac. Obično se u prva tri do četiri dana uzimaju redovno, a kasnije povremeno, odnosno po potrebi, samo u fazama jačeg bola.

Različite vežbe (jačanje mišića leđa) dolaze u obzir samo kod hroničnih stanja, dok kod akutnog bola njihova primena nema posebnog opravdanja.

Kako sprečiti bol u leđima?

Dugo se mislilo da odgovarajući životni stil, uključujući intenzivno bavljenje sportom, predstavljaju dobru prevenciju bola u leđima. Međutim, nema dokaza da je ova tvrdnja univerzalno tačna. Nema sumnje da je sedeći stil života praćen slabljenjem leđnih mišića, ali je jasno i da intenzivnija fizička aktivnost (težak fizički rad, profesionalni sport) mogu dovesti do bola.

Kičmeni stub (i donji deo leđa) trpi najveće opterećenje u sagnutom položaju i pri sedenju. Zbog toga, u cilju prevencije bola u leđima, treba izbegavati rad u sagnutom položaju (usisavanje, primera radi), dizanje većeg tereta u sagnutom položaju i duže sedenje, posebno u nekomfornim uslovima.

Što se tiče fizičke aktivnosti, pravilno vežbanje i rekreativno bavljenje sportom apsolutno ne mogu naštetiti leđima, naprotiv, mogu biti i te kako dobra prevencija.

Kada se treba obratiti lekaru?

Kao što sam već rekao, u oko 90% slučajeva bol u leđima prolazi, čak i bez terapije, u periodu od jednog do dva meseca. Tako se može zaključiti da se u većini slučajeva nije neophodno javljati lekaru.

Međutim, ukoliko bol ne prolazi ili bar ne pokazuje jasnu tendenciju popuštanja u nevedenom vremenskom periodu, potrebno je obratiti se lekaru u cilju dodatnih pregleda i lečenja.

Javljanje lekaru naročito se preporučuje u sledećim situacijama:

Bol u leđima praćen izraženim bolom u nozi/nogama
Kad bol iz leđa „zrači” (prenosi se) u nogu/noge, to je znak uklještenja kičmenih nervnih korenova (diskus hernija), što zahteva odgovarajuću dijagnostiku i lečenje.

Bol u leđima praćen slabošću mišića noge (slabost stopala, klecanje kolena)
Ovo je znak izraženijeg uklještenja nervnih korenova, što često zahteva i operativno lečenje.

Bol u leđima praćen poremećajem funkcije mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca
Ovi simptomi ukazuju na tzv. sindrom kaude ekvine, koji je posledica uklještenja snopa kičmenih nervnih korenova (velika diskus hernija, tumori) i zahteva hitno operativno lečenje.

Bol u leđima nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa
Bol u leđima kao posledica težih povreda uvek zahteva dopunske preglede zbog mogućnosti preloma kičmenih pršljenova, sa mogućim posledicama.

Bol u leđima nakon umerenih trauma (povreda) leđa kod osoba starijih od 50 godina
Kod starijih osoba, umerene, pa čak i naizgled beznačajne povrede, mogu dovesti do preloma pršljenova i drugih oštećenja kičmenog stuba.

Bol u leđima kod osoba starijih od 70 godina
Duboka sarost podrazumeva povećanu verovatnoću za prisustvo različitih oboljenja kao mogućih uzroka bola u leđima.

Bol u leđima kod osoba koje upotrebljavaju kortikosteroide
Dugotrajna kortikosteroidna terapija dovodi do smanjenja koštane gustine, tako da kosti postaju sklonije prelomima, koji mogu nastati i usled relativno malih povreda.

Bol u leđima kod osoba obolelih od osteoporoze
Oboleli od osteoporoze (smanjena koštana gustina) značajno su skloniji prelomima.

Bol u leđima kod osoba koje boluju od malignih bolesti
Bol u leđima kod ovih pacijenata može biti uzrokovan metastaskim promenama na kičmenom stubu.

Bol u leđima kod osoba koje su skoro imale infektivnu bolesti
Bol  uleđima može biti uzrokovani infekcijama kičmenog stuba (spondilidiscitis)

Bol u leđima praćen povišenom temperaturom
Temperatura može biti indirektni znak infekcije ili nekog drugog patološkog procesa, kao mogućg uzroka bola.

Bol u leđima koji se pojačava tokom ležanja
Noćni bol ili bol koji se pojačava pri ležanju, može ukazivati na infekcije i tumore.

Bol u leđima praćen naglim gubitkom telesne težine
Može da ukazuje na prisiutvo malignog oboljenja kao uzroka bola u leđima.

77 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. Alex

    Sve pohvale za tekst, odličan je, za razliku od sličnih koji se mogu pronaći na internetu!
    Eto, ja se mučim sa svojim ledjima već više od 4 godine. Na početku je bol prolazio sam od sebe, a s vremenom je trajao sve duže i duže.
    Javila sam se ljekaru tek prošle god. krajem ljeta, evo još uvijek sam na ispitivanju, pošto ne znaju šta je uzrok. A sve dosadašnje analize koje sam radila(MRI), dobijeni su uredni nalazi(izgleda da spadam u onih 85%) :) ))
    Što se tiče viježi za jačanje ledjnih mišića, one su jako korisne, meni su pomagale dok sam mogla da ih radim. Kod jačih bolova su neizvedive!!!

    Još jednom sve pohvale, veliki pozzzz :)

    Bol.rs Reply:

    Hvala na komentaru i pohvalama, nadamo se da idemo u dobrom pravcu.

  2. cobe.zdravkovski

    cao jas sam iz makedonije imam bolova vec 3 godina na Mr snimke kazu da imam diskus hernie L4-L5 bio sam na fizikalne terapije ali nista ne pomomoze moze li da mi odgovorite koliko cini operacije kod vas i dali bito ponovo dobar kao pre

    Bol.rs Reply:

    @cobe.zdravkovski, Molimo vas da pitanja lekarima postavljate preko specijalizovane forme za to. Evo linka> http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka

  3. branko.knezevic.77

    Bolove u krstima sam dugo zanemarivao, januara 2013 snimak kicme na CT aparatu, otkriva diskus herniju na L5,na pregledu kod Neurohirurga preporucena mi je operacija koju sam obavio 08.februara.Nakon 4 dana izasao sam iz bolnice na opravak, osjecam se dobro i bez bolova, promjene na stopalu su vec vidne inadam se da ce uskoro biti sve kako treba.Nije mi niko objasnio zasto ne smijem da sjedim i kada bi mogao da pocnem sjediti.Svi oni kojiimaju isti ili slican problem preporucujem operaciju sto prije,to bolje.Pozdrav.Branko.

    Bol.rs Reply:

    Dragi Branko, drago nam je što se osećate bolje. Ipak, naši čitaoci treba da znaju da operacija nije uvek najbolje i jedino rešenje. Kao što smo mnogo puta napisali, indikacija za operaciju diskus hernije postavlja se ponajviše na osnovu tegoba koje pacijent oseća – ukoliko se tegobe ne smiruju nakon određenog vremena i primene konvencionalne terapije, operacija postaje primarno rešenje. Srdačan pozdrav.

    dejan.stancic1 Reply:

    @Bol.rs, Veliki pozdrav…. Moj otac je srcani bolesnik preziveo je dva infarkta,meningitis,sada mu je otkrivena i diskus hernija na L5 ima velike bolove a i trni mu leva noga!Vec 10 dana je u krevetu ne moze da ustaje koristi lekove masti primio je i inekciju ali bez poboljsanja… Molim vas recite mi sta je najbolje za njega i da li je pametna operacija… Unapred zahvalan!!!

    Bol.rs Reply:

    Molimo Vas da postavite pitanje našim stručnjacima preko adrese http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka. Pozdrav.

  4. radica.vujic.7

    zdravo….vec poslednjih 4 meseca imam jake bolove u slabinskom delu kicme,takodje imam “trn” u peti i primala sam blokade koje su mi pomogle,na zalost bol mi se ponovo javlja i njegov intenzitet se povecava….
    Sta je u pitanju ?
    da li me dodji deo kicme boli zbog toga ili ?
    bol koji osecam traje konstantno,ujutru kada ustanem osecam bol u nogama i u obe pete….

    Bol.rs Reply:

    @radica.vujic.7, Molimo vas da pitanja stručnjacima postavljate ovde: http://www.bol.rs/pitajte-strucnjaka Hvala na razumevanju!

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.