6 najčešćih pitanja o vratnoj diskus herniji

Postavljeno | September 8, 2011 | Nema komentara

Neurohirurg


Operacije na kičmenom stubu oduvek su izazivale veliki strah među pacijentima, a naročito intervencije na vratnom delu kičmenog stuba. Neretko, takav stav može se sresti i kod lekara, koji razvijaju neku vrstu strahopoštovanja prema takvim operacijama.

Međutim, današnje vreme je „era spinalne hirurgije“, pa se rutinski, sa velikom sigurnošću, izvode gotovo sve spinalne operacije. To je slučaj i sa operacijom vratne (cervikalne) diskus hernije, nekada retke i kompleksne operacije, koju danas svrstavamo u relativno rutinsku intervenciju.

Vratna (cervikalna) diskus hernija je degenerativno oboljenje kičmenog stuba, zapravo samo jedan segment kompleksnog procesa njegove degeneracije. Usled degeneracije, diskus izleće iz svog ležišta i pritiska kičmene nervne korenove ili kičmenu moždinu. Kada se pacijentima pomene mogućnost (ili neophodnost) operacije, oni najčešće reaguju sa strahom. Prirodno, najveća zebnja čoveka koji mora da se podvrgne bilo kakvog operaciji kičme jeste mogućnost da ostane trajno oduzet (nepokretan).

diskus hernija

Ovako izgleda oštećen vratni pršljen

Moram biti iskren i reći da se, za razliku od operacija lumbalne (leđne) diskus hernije, koje se rade u donjem, slabinskom delu kičme, kod vratne diskus hernije taj strah donekle može razumeti. Naime, u donjem (slabinskom) delu kičme nema kičmene moždine, pošto se ona završava na višem nivou. Tako je i povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, kod operacije lumbalne diskus hernije teoretski nemoguća. S druge strane, kada se radi operacija na vratnom delu kičme, u teoriji postoji rizik od povreda kičmene moždine.

Cilj ovog teksta upravo jeste da svima kojima je predočena operacija vratne diskus hernije, ili onima koji imaju članove porodice ili prijatelje suočene sa tim problemom, pomogne da shvate da takvi rizici danas ostaju u domenu teorije. U slučajevima kada diskus hernija toliko narušava kvalitet svakodnevnog života, što nije retko, operacija može biti jedini izbor za trajan oparavak i vraćanje svakodnevnim aktivnostima.

Zato sam izdvojio šest najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju o vratnoj diskus herniji, kao i operaciji ovog stanja. Odgovori na njih mogu pomoći u demistifikaciji ove i drugih hirurških intervencija na kičmenom stubu.

1. Kada treba sumnjati na vratnu diskus herniju?

Na vratnu diskus herniju treba sumnjati u slučaju:

  • Bolova u vratu i drugih udruženih bolova, kao što su bol u ramenu, bol između lopatica, bol u potiljačnom delu glave.
  • Bola i trnjenja u rukama (radikulopatija). U zavisnosti od toga gde bol „zrači“, tj. kojim „putem“ se prenosi, može se posumnjati i na segment kičmenog stuba u kome se dešava problem.
  • Slabosti u rukama i nogama, nespretnost pri izvođenju finih pokreta prstima ruku, kao što su pisanje, zakopčavanje dugmadi i sl, zatim problema sa hodom i poremećaja funkcije mokrenja i pražnjenja creva.
    Ovakvi problemi su najteža posledica diskus hernije, a nastaju usled oštećenja kičmene moždine (mijelopatija). Klinička slika varira od bolesnika do bolesnika, a u zavisnosti od dužine trajanja i stepena pritiska na nervne korenove i/ili kičmenu moždinu.

2. Da li glavobolja može biti uzrokovana vratnom diskus hernijom?

Da. Kod oko trećine bolesnika sa vratnom diskus hernijom, glavobolja je prateći simptom. Ta vrsta glavobolje se naziva cervikogena glavobolja i karakteriše se bolom u potiljačnom delu glave. Bol je „podmukao“, tišteći, provociran je pokretima vrata, a karakteristično je da mirovanje smanjuje tegobe.

2. Kako se uspostavlja dijagnoza vratne diskus hernije?

Postoji redosled u dijagnostičkim procedurama koje se koriste kada pacijent sa navedenim problemima dođe lekaru. Naravno, uvek se kreće od manje složenih (rentgen), ka složenijim dijagnostičkim metodama (magnetna rezonanca), koje treba dopuniti neurofiziološkim ispitivanjima (provera funkcije nerava).

Samo na osnovu slaganja kliničke slike (simptoma) i rezultata dopunskih dijagnostičkih metoda (magnetna rezonanca), neurohirug može doneti pravilnu odluku o eventualnom operativnom lečenju.

Kada smetnje dugo traju i previše narušavaju kvalitet svakodnevnog života, operacija može doneti trajno izlečenje

3. Kada i da li operisati vratnu diskus herniju?

Ako je moguće, lečenje se uvek započinje konzervativnim merama, koje podrazumevaju mirovanje, nošenje Šancove kragne, primenu analgetika i miorelaksanasa, a ponekad i kortikosteroida. Naravno, tu je i fizikalna terapija.

Tek kada ovakvo, konzervativno lečenje ne dovede do željenog rezultata, razmatra se mogućnost operacije. Kada smetnje dugo traju i previše narušavaju kvalitet svakodnevnog života, operacija može doneti trajno izlečenje. Napominjem da se u retkim slučajevima, kada postoji oštećenje kičmene moždine, operacija mora uraditi što je pre moguće.

4. Da li se izvađeni diskus zamenjuje nekim materijalom?

Koncept savremene cervikospinalne hirurgije podrazumeva stavljanje grafta (umetak) umesto izvađenog diskusa, osim u retkim slučajevima. Izvađeni diskus se menja ili koštanim graftom, uzetim sa bedrene (ilijačne) kosti samog bolesnika, ili drugim, danas široko dostupnim implantatima. Takvi veštački implantati su napravljeni od kvalitetnih i inertnih materijala, koji ne izazivaju nikakve reakcije u organizmu, tako da su veoma bezbedni.

Treba znati da se kod operacija lumbalne (leđne) diskus hernije, obično ne stavlja umetak umesto izvađenog diskusa.

5. Postoji li mogućnost operativnih komplikacija i teških posledica?

Između izvađenog diskusa, obično se stavljaju implantati

Svaka operacija u modernoj medicini nosi određene rizike, dok su, zbog vitalnog značaja kičmenog stuba, spinalne operacije posebno „pod lupom“. Međutim, u današnje vreme, napretkom tehnologije i dugoročnom edukacijom hirurga, ova operacija se smatra rutinskom. U sve više medicinskih centara izvodi se gotovo svakodnevno, sa izuzetno malim brojem zabeležnih operativnih komplikacija.

6. Šta posle operacije?

Postoperativni oporavak nakon operacije vratne diskus hernije je veoma brz. Bolesnik nosi Šancov okovratnik (kragnu) šest do osam nedelja, do postizanja međupršljenske  fuzije (spajanja dva susedna pršljena). Nakon toga, počinje povratak redovnim aktivnostima, poslu i obavezama, bez ikakvih smetnji u poređenju sa periodom pre diskus hernije.

Pacijenti se posle operacije vratne diskus hernije veoma retko žale na tegobe. Možemo reći da su rezultati čak i bolji nego kod operacije lumbalne diskus hernije.

Šta su diskusi?

Kičmeni stub je, usled svakodnevnih životnih aktivnosti, izložen stalnim mikrotraumama. To naročito važi za vrat, koji je mali i pokretljiv deo tela u odnosu na težinu koju „nosi“ (glava).

Diskusi su želatinozne pločice smeštene između pršljena, a imaju ulogu šok absorbera – oni upijaju mikrotraume, štiteći međupršljenske zglobove i druge strukture kičmenog stuba.

279 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

    Pitajte stručnjaka
  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

    Bitka za bebe
  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.