Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.

Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima, mogu izdovjiti pet najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije.

1. Moram li da se operišem?

Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat. U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.

Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.

Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.

Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:

• Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
• Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
• Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)

Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola. Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.

2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?

Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Na osnovu svog iskustva, mogu slobodno da kažem da je u našem narodu strah od oduzetosti (nepokretnosti) često veći nego čak i strah od smrti. Odgovor na ovo pitanje ipak je umirujući: Nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!

Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou). Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.

S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.

3. Da li se ova operacija radi laserom?

Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično. No, Diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.

Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama. U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica“ iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.

Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.

4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?

Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta. Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.

5. Da li ću posle operacije moći da radim?

Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.

U Klinici za neurohirurgiju VMA, pacijentima rutinski predlažemo bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.

Komentari

Enciklopedija bola

• Stanje nakon neuspele operacije slabinske kičme
  Faild back surgery sindrome je izostanak poboljšanja ili pogaršanje stanja nakon operacije lumbalne diskus hernije ili dekompresivne laminektomije (proširivanje kičmenog kanala). Javlja se u 8-25%... Više
  
  
• Bol kod povreda perifernih nerava
  Povređeni nerv često reaguje upornim i jakim bolom, koji se veoma teško leči. Bol nastaje kod teških povreda nerva (potpuno presecanje), ali i kao posledica minimalnih povreda uz očuvanu nervnu ... Više
  
  

Slični tekstovi

• Lumbalna diskus hernija
  Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi Više
  
  
• Bol usled oboljenja perifernih nerava
  Različita oboljenja mogu dovesti do direktnog ili indirektnog oštećenja perifernih nerava, što je praćeno bolovima i/ili poremećajem funkcije nerva (utrnulost ili „mravinjanje“ u području Više
  
  

Klinika za bol

• Blokade perifernih nerava
  Blokade perifernih nerava su jedan od načina lečenja neuralgija (bolova uzrokovanih direktnim oštećenjem nerava) i kompresivnih neuropatija (uklještenja perifernih nerava). U zahvaćeni nerv ili ... Više
  
  
• Infiltracija mišićnih trigger tačaka
  Miofascijalni sindrom, dubok, tup i stalan bol u mišiću, karakterišu mišićne trigger tačke, stvrdnuti delovi mišiča koji stvaraju bol. Ove tačke se mogu lako napipati preko kože i upravo na... Više
  
  

Zdrav život

• Bolovi u vratu i leđima – osnovne činjenice
  Najmanje jednom u životu, oko 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 80% bol u leđima. Štaviše, bol u leđima je drugi najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru. Iako su u... Više
  
  
• Bolni seksualni odnosi
  Čak petina žena u jednom trenutku svog života iskusi dispareuniju - bolan seksualni odnos. Nažalost, relativno retko će potražiti pomoć lekara ili stručne informacije, naročito u sredinama... Više
  
  

Aktuelno

• Emocije pojačavaju bol
  Ako smo tužni, a nešto nas boli, boleće nas jače. Isto važi i kada gledamo u iglu dok primamo injekciju. Ovi zaključci potvrđeni su zanimljivim studijama koje su sproveli japanski i nemački... Više
  
  
• Novi dokazi da aspirin pobeđuje rak
  Britanski naučnici imaju nove, ubedljive dokaze da svakodnevno uzimanje aspirina može preventivno da deluje na razne tipove raka, pa čak i da zaustavi širenje maligne bolesti kod obolelih... Više