5 najčešćih pitanja o operaciji diskus hernije

Postavljeno | August 2, 2011 | 5 komentara

Discus hernia


Operacija lumbalne diskus hernije jedna je od najčešćih u neurohirurgiji i odavno se smatra rutinskom. Ipak, pošto se radi o operaciji kičme, pacijenti često imaju veliki strah, te izbegavaju intervenciju i sami sebi narušavaju kvalitet života.

Diskus hernija (lumbalna diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena i bola u nozi.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima, mogu izdovjiti pet najčešćih pitanja koja pacijenti postavljaju kada im se predoči mogućnost operativnog lečenja diskus hernije.

1. Moram li da se operišem?

Diskus hernija se leči konzervativno ili hirurški. Najčešće se počinje sa konzervativnim (lekovi protiv bolova, fizikalna terapija), a hirurškom lečenju se pristupa u slučajevima kada konzervativno ne pruži zadovoljavajući efekat. U većini slučajeva, operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili prolaze primenom lekova i fizikalnih procedura.

Međutim, odluka o operaciji diskus hernije se donosi na osnovu kliničkog stanja, tj. na osnovu tegoba koje pacijent oseća. Što su tegobe izraženije i dugotrajnije, odnosno što više remete normalan svakodnevni život, veća je i potreba za operacijom.

Dakle, izraženost nalaza (“veličina” diskus hernije) na magnetnoj rezonanci, nije merilo na osnovu kojeg se postavlja indikacija za operaciju. Postoje slučajevi gde velika diskus hernija na magnetnoj rezonanci daje minimalne, a mala veoma izražene tegobe.

Preciznije, osnovne indikacije (najvažniji razlozi) za operaciju dikus hernije su:

  • Sindrom kaude ekvine (pritisak na snop živaca praćen bolovima u obema nogama, poremećajem mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)
  • Napredujući neurološki deficit (slabljenje stopala)
  • Dugotrajni nepodnošljivi bol (stalni, jaki bol u periodu ne kraćem od mesec dana, koji remeti san i ne pokazuje tendenciju smirivanja)
Vežbanje

U većini slučajeva operacija je nepotrebna, jer se bolovi smanjuju ili potpuno prolaze primenom lekova i fizikalne terapije

Sindrom kaude ekvine i slabost stopala se retko viđaju, tako da se odluka o operaciji najčešće donosi u odnosu na intenzitet i trajanje bola. Pacijenti uglavnom sami donose odluku shodno svom karakteru, temperamentu, obrazovanju, radnim obavezama i slično. Pojedinci insisistiraju na operaciji već nekoliko dana nakon početka bola, dok ima i onih koji se godinama muče, ne prihvatajući operativno lečenje.

2. Postoji li opasnost da ostanem oduzet-a?

Znajući da se operacija radi na kičmi, ovo je jedno od češćih i “najtežih” pitanja. Na osnovu svog iskustva, mogu slobodno da kažem da je u našem narodu strah od oduzetosti (nepokretnosti) često veći nego čak i strah od smrti. Odgovor na ovo pitanje ipak je umirujući: Nema nikakve opasnosti da se posle operacije lumbalne dikus hernije ostane oduzet!

Zanemarivši činjenicu da se radi o rutinskoj operaciji, oduzetost je nemoguća i u anatomskom pogledu. Operacija (oslobađanje kičmenog nervnog korena) se radi u donjim delovima slabinske kičme, gde nema kičmene moždine (pošto se ona završava na višem nivou). Jednostavno, povreda moždine, koja bi mogla dovesti do oduzetosti, teoretski je nemoguća.

S druge strane, određeni rizik postoji prilikom operacija vratne (cervikalne) diskus hernije. No, i operacija vratne diskus hernije danas je rutinska, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.

Diskus hernija

Nema nikakve opasnosti da posle operacije lumbalne dikus hernije pacijent ostane nepokretan!

3. Da li se ova operacija radi laserom?

Među pacijentima postoje predrasude o laseru kao metodi bezbolne i neinvazivne operacije diskus hernije, pa se takvim zahtevom često obraćaju lekaru. Generalno gledano, u subkulturi na ovim prostorima postoji uverenje da je “ono što se uradi laserom” samo po sebi kvalitetno, precizno, sigurno, bezbolno, bez reza i slično. No, Diskus hernija se ne operiše laserom! Treba znati da je laser “hirurški instrument” koji se upotrebljava samo za određenu, specifičnu hiruršku patologiju.

Sporadično se laserom rade neke minimalno invazivne, tzv. perkutane procedure, ali se one ne mogu primeniti kod svih dikus hernija, već samo u retkim, specifičnim situacijama. U stručnom časopisu “Acta neurochirurgica iz maja 2011. godine, analizom devet komparativnih studija dokazano je da perkutane metode nemaju nikakvu prednost u odnosu na takozvanu “otvorenu operaciju”.

Zlatni standard u hirurškom tretmanu diskus hernije je mikrohirurška discektomija. Pravi se rez na koži dužine do 3 cm i, uz minimalnu invaziju i mikroskopsku kontrolu, identifikuje se i odstranjuje diskus hernija. Radi se o rutinskoj operaciji koja traje oko sat vremena, podrazumeva brzu mobilizaciju i boravak u bolnici ne duži od tri dana.

4. Šta se stavlja umesto izvađenog diskusa?

Uglavnom se ne stavlja ništa. Diskus ima ulogu šok absobera (amortuzije mikrotraume kojima je kičmeni stub izložen u toku života). Zdrav diskus se retko kada pomera iz svog ležišta. Diskus hernija nastaje kod prethodno izmenjenog – degenerisanog diskusa, koji koji je samim procesom degeneracije već izgubio svoju zaštitnu ulogu.

5. Da li ću posle operacije moći da radim?

Adekvatno motivisani pacijenti, uz dobro postavljenu indikaciju za operaciju, brzo se vraćaju svom poslu, uključujući i zanimanja koja podrazumevaju fizički rad, profesionalno bavljenje sportom i sl.

U Klinici za neurohirurgiju VMA, pacijentima rutinski predlažemo bolovanje u trajanju od dva meseca, od čega tri nedelje provede na fizikalnoj terapiji. Zavisno od stanja i (posebno) motivacije, pojedini pacijenti se i pre isteka ovog vremena vraćaju u “puni režim” svakodnevnog života.

Čavić, Divac i Stojaković operisali diskus herniju

Milorad CavicNaši proslavljeni košarkaši Vlade Divac i Peđa Stojaković jedni su od brojnih vrhunskih profesionalnih sportista koji su u toku igračke karijere operisali diskus herniju i potom se bez većih problema vratili na teren. Najsvežiji primer vrhunskog sportiste koji se podvrgao ovoj operaciji jeste plivač Milorad Čavić. Nažalost, zbog pauze koju je morao da napravi, Čavić nije imao vremena da se u potpunosti vrati trenažnom procesu i uđe u vrhunsku formu, pa na upravo završenom svetskom prvenstvu nije zabeležio zapažene rezultate.

132 korisnika smatra da je korisno.

Komentari

  1. naissus78

    Postovani doktor,
    nama pacijentima su ovakvi portali kao i veoma dobri tesktovi veoma znacajni zbog informisanja o nasim zdravstvenim problemima.
    Konkretno ja imam problema sa lumbalnom i torakalnom diskus hernijom. Sto se tice lumbalne diskus hernije L5S1 sam dosta upoznat jer na tu temu ima puno informacija da se pronadje.
    Medjutim, daleko vece probleme mi stvara toraklana diskus hernia, za koju sm video da je dosta retka. Posle MR pregleda utvrdjeno je: incipijentne degenerativne promene torakalnog segmenta kičmenog stuba sa suzenjima iv prostora na nivou Th5-Th6-Th7. Diskus hernija iv. Th5-Th6 lat.sin et Th6-Th7 bil. pp lat. dex.
    Brojne fizikalne terapije nisu dale ni minimalna poboljsanja. Posecivao sam i kiroprakticara gde se posle tretmana par dana osecaju poboljsanja ali se ubrzo vrati sve na pocetak.
    Velike bolove i ukocenost mi se javlja u predelu kicme izmedju lopatica i ramenom delu kao i trnjenje listova na nogama koje verovatno potice od lumbalne diskus hernije. Takodje imam bolove u grudnom delu u predelu grudne kosti i desnom ramenu.
    Interesuje me kako je ova diskus hernija retka, kakve informacije mi mozete dati u pogledu lecenja pa i u kranjem slucaju operativnog postupka gde sam video da je dosta komplikovan i rizican.

    Unapred zahvalan
    Nenad, Nis

    Bol.rs Reply:

    Osnovna razlika između lumbalne i torakalane diskus hernije je u tome što su kod lumbalne pritisnuti nervni korenovi, a kod torakalne kičmena moždina. Zbog toga torakalna diskus hernija može izazvati mnogo ozbiljnije probleme, kao što je slabost u obema nogama, smetnje s mokrenjem, a najtežim slučajevima slabost u nogama može biti tako izražena da onemogućava samostalan hod. Kako vidim, kod Vas nema slabosti u nogama, na osnovu čega se može zaključiti da kičmena moždina nije pritisnuta. Inače, na magnetnoj rezonanci se mogu videti i odgovarajuće promene na samoj moždini kao posledica pritiska (takozvana mijelopatija). Pošto ovo ne navodite u opisu svog nalaza, pretpostavljam da toga i nema. Operacija torakalne diskus hernije zahteva drugačiji hirurški pristup u odnosu na lumbalnu, ali ne bi trebalo da bude posebno opasnija od operacije lumbalne diskus hernije.

    S poštovanjem,

    Prof. dr B. Antić

    DaniloMarta Reply:

    @Bol.rs,
    postovani doktor….ja imam velike probleme s krstima…
    Imam 23 godine…igrao sam fudbal do prosle godine i kao mali nisam se presvlacio posle treninga i vazda me je poljelo u krstima al ono kad zagrijem prodje…vazda kad sam radio nesto fizicki uhvati me bol u krsta,ukocenost zgrcenost i tesko ispravljanje kad se sagnem ali ja to nisam davao mnogo vaznosti…danas kad sam poceo da radim vishe fizicki u imanje ja imam velike probleme s krstima,kad to opteretim pocnu da mi trnu noge,usporim hodati…smeta mi ako duze stojim i mirujem posle 5 minuta hvataju me veliki bolovi u krsta,ili ako vishe setam isto me hvataju bolovi u krsta ali ne toliki bolovi kao sto je slucaj kad stojim…bio sam kod doktora i on mi je to pipao rukama i kazhe samo kao imam ostecenje neko na misicima kao nista strasno ali ja vidim da se on mnogo i nerazumije…sad kako radim ne mogu da shvatim ja momak od 23 godine moram da se pazim da se ne umorim puno da me nebi krsta boljela,i kad to opteretim imam bolove…i sad kad razmislim bolje strah me je sto to mozhe biti sve…sto me savjetujete da radim?
    mogu li kako da se cujem s vama cini mi se da bi vam bolje objasnio…
    imam probleme s stolicom i sa mokrenjem kao sto je i gore navedeno simptomi…
    hvala unaprijed

    Bol.rs Reply:

    @DaniloMarta, Kao što smo već preporučili, koristite kontakt formu za pitanja lekarima. Pozdrav.

  2. fb_zana.narcissus

    Dg: Lumboishialgia dex pp compressio radicis L3–4–5.
    Bolovi traju godinu dana. Lijekovi, fizikalna terapija, tretmani strujom, laserom itd nisu dali rezultate.
    Da li je operacija neophodna i koliko bi pomogla da se rijesim ovih uzasnih bolova?
    S obzirom na to da sam operisala mimom na materici u februaru, koliko treba vremena da prodje da bih mogla operisati kicmu?
    Unaprijed se zahvaljujem.

Morate biti prijavljeni da biste postavljali komentare.

  • Reklama

  • Web dijagnoza: Koju glavobolju imam?

  • Najčitanije / Najkorisnije

  • Reklama

  • Popularne ključne reči

  • Činjenice o bolu

    • Akutni bol je najveći čovekov prijatelj – upozorava na oštećenje tkiva i pokreće odbrambene mehanizme organizma.
    • Za razliku od akutnog, hronični bol je najveći čovekov neprijatelj – nema odbrambenu ulogu, traje mesecima ili godinama i narušava kvalitet života.
    • Hronični bol uvek angažuje psihu, koja nekad ima vodeću ulogu u doživljaju bola.
    • Pacijenti obično govore: “Neraspoložen sam jer me stalno boli”. Ponekad je obrnuto, boli ih zato što su neraspoloženi.
    • Bol snižava raspoloženje, a sniženo raspoloženje često pojačava bol. Tako nastaje začarani krug.
    • U lečenju hroničnog bola, pored delovanja na sam bol, koriste se i antidepresivi – lekovi za popravljanje raspoloženja.
    • Među lekarima postoji mišljenje da se hronični bol ne može izlečiti, već samo kontrolisati. Zato se umesto termina “lečenje” upotrebljava termin “kontrola” hroničnog bola.
    • Dok u svetu postoje klinike za bol, specijalizovane ustanove za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova, u Srbiji pacijenti sa hroničnim bolom “šetaju od lekara do lekara”, pri čemu često ne nalaze rešenje za svoj problem.
    • Bolni impulsi iz pojedinih delova tela idu u mozak, gde se formira osećaj bola. Hirugija bola je presecanje puteva za bol, tj. zaustavljanje bolnog impulsa na putu do mozga. Kod ponavljanja bola, svako naredno presecanje mora biti bliže mozgu. Kaže se da bol beži od noža.
    • Pacijenti su često opterćeni bolom i imaju potrebu da ga detaljno opisuju. Lekari tako dobijaju sve sem informacija koje su im zaista potrebne. Lekar treba da vodi pacijenta, a ne pacijent lekara.
    • Glavobolja je najčešći simptom u medicini i jedan od najčešćih razloga javljanja pacijenata lekaru.
    • Oko 70% ukupne populacije, kao i oko 90% žena starosti od 18 do 35 godina, doživljava glavobolju barem jednom u tri meseca.
    • Prema podeli “Internacinalnog udruženja za glavobolje”, postoji preko 200 vrsta glavobolja.
    • U dečjem i starijem životnom dobu, migrena je podjednako zastupljena kod oba pola. U srednjim godinama života znatno je češća kod žena.
    • Deca predškolskog uzrasta mogu imati migrenu i bez glavobolje, koja se karakteriše cikličnim povraćanjem, bolovima u trbuhu ili napadima vrtoglavice. Ova migrena plaši roditelje i zbunjuje lekare.
    • Migrena je nekad praćena ozbiljnim, ali prolaznim neurološkim simptomima, kao što su slepilo, oduzetost jedne polovine tela ili epilepsija.
    • Između 20 i 30% pacijenata sa migrenom, na osnovu smetnji sa vidom i trnjenja u telu, može da predvidi skoriji napad glavobolje.
    • Migrenoznu glavobolju mogu izazvati gutljaj crnog vina, miris parfema ili pranje kose.
    • Pored analgetika, u lečenju migrenoznih glavobolja se koriste i lekovi za kardiovaskularni i nervni sistem: beta blokatori, antagonosti kalcijuma, antiepileptici i antidepresivi.
    • Ubedljivo najčešća je tenziona glavobolja, koja je u većini slučajeva posledica hroničnog stresa i neredovne ishrane.
    • Pojedine glavobolje (hemikranija paroksizmalis i hemikranija kontinua) toliko dobro reaguju na indometacin, da se ovaj lek koristi kao test za njihovo dijagnostikovanje.
    • Postoji vrsta glavobolje koja se javlja isključivo u snu.
    • Termin “sladoled glavobolja” se koristi za glavobolju koja se može umiriti rashlađivanjem zadnjeg dela nepca kašičicom sladoleda koji se zadržava u ustima.
    • Trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) najjači je bol kojeg čovek može doživeti. Opisani su slučajevi samoubistava u napadu tog bola.
    • Pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu), napad opisuju kao udar struje, udar groma, provlačenje užarenih igala kroz lice, sečenje, kidanje…
    • Kod uznapredovale trigeminalne neuralgije (zastrašujući bol u licu), pacijenti dobijaju izgled “mumije” – ne otvaraju usta, ne govore, ne jedu, ne prave grimase, ne peru zube, ne briju se i ne umivaju se, jer i najmanji pokret izaziva bol.
    • Iako je trigeminalna neuralgija (zastrašujući bol u licu) opisana kao najjači bol kojeg čovek može doživeti, interesantno je da u njenom tretiranju ne pomažu lekovi za bolove (analgetici).
    • “Doktore, ma radite šta god hoćete, secite glavu ako treba!” – reči su kakve često izgovaraju pacijenti sa trigeminalnom neuralgijom (zastrašujući bol u licu) dok im hirurzi predstavljaju rizike operativnog lečenja. To najbolje govori o jačini ovog bola.
    • Suprotno uobičajenom mišljenju, najjače glavobolje i bolovi u licu najčešće nisu posledica oboljenja koja ugrožavaju zdravlje ili život.
    • Sindrom “vatrenih usta” je jak, žareći bol u ustima i jeziku, a nepoznatog je uzroka. Sluzokoža obraza, nepca i jezika kod ovih pacijenata potpuno je normalna.
    • Što je čovek stariji, češće oseća bolove u vratu. Uzrok toga je činjenica da se vratna kičma starenjem degeneriše, usled velikog opterećenja kojem je vrat svakodnevno izložen.
    • Neodgovarajući jastuk može biti uzrok hroničnog bola u vratu. Usled nepravilnog položaja glave prilikom spavanja, dolazi do naprezanja i hroničnog zamora pojedinih mišića vrata.
    • Oko 80% odraslih u Srbiji ima najmanje jednu epizodu bola u leđima u toku života.
    • Što je čovek stariji, veća je mogućnost pojave bola u leđima (u donjem delu kičme). Ovo je povezano sa degeneracijom lumbalne kičme, procesom koji starenjem postepeno napreduje.
    • Bol u leđima češći je kod gojaznih i ljudi u lošijoj fizičkoj kondiciji.
    • Bol u leđima je češći kod osoba koje rade poslove koji zahtevaju dugotrajno sedenje. Naime, sedenje više opterećuje kičmu od stajanja i hodanja.
    • Redovno vežbanje i jačanje leđnih mišića je dobra prevencija za bol u leđima.
    • O hirurškom lečenju diskus hernije se razmišlja tek ukoliko konzervativni tretman u razumnom vremenskom periodu (mesec-dva) ne pokaže tendenciju smirivanja bola.
    • Bol u obe noge, poremećaj funkcije mokrenja i stolice, kao i seksualna disfunkcija, najčešće ukazuju na veliku diskus herniju, što je indikacija za hitno hirurško lečenje.
    • U Srbiji, jedna od najčešćih operacija u cilju otklanjanja bola jeste operacija lumbalne diskus hernije (pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora).
    • U fazi jakog bola u leđima koji se javlja kod diskus hernije, fizikalna terapija može biti kontraproduktivna.
    • Fantomski bol, osećaj bola u nepostojećem ekstremitetu nakon amputacije, javlja se kod 50-60% pacijenata, pri čemu je u 5-10% slučajeva izrazito jak.
    • Pacijenti sa malignim oboljenjima (kancerom) ne treba da trpe bol, jer savremena medicina raspolaže lekovima i načinima za dobru kontrolu tog bola.
    • Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj nema klinika za bol – specijalizovanih ustanova za dijagnostiku i lečenje hroničnih bolova.
    • Pacijentima u Srbiji često su, zbog visoke cene, nedostupni moderni, elegantni i efikasni tretmani bola.